Да су „Вечерње новости“ у незавидном материјалном положају због старих дугова који их оптерећују, о чему су ових дана јављали медији, и није била посебна новост. Уосталом, нерашчишћени „рачуни“ са новинским кућама у којима држава има власничка или управљачка права, а уз „Новости“ то су и „Политика“ и „Танјуг“, трају већ годинама. Вест је, међутим, да је држава, ипак, кренула, у решавање тих проблема, иако је изгледало да за то нема воље и да је медијске институције са најдужом традицијом и утицајем олако пустила низ воду.
Државни секретар за информисање и медије у Министарству културе и информисања Нино Брајовић потврдио је за Спутњик да ће Министарство посредовати између надлежних институција и „Новости“ у решавању проблема.
„Дневни лист који је деценијама био један од најчитанијих и најтиражнијих у дугом периоду, не само у Србији него и у бившој Југославији, заслужује подршку и пажњу Министарства културе, иако оно формално-правно није надлежно у том случају“, истакао је Брајовић.
Он је прецизирао да је за бригу о државном капиталу у „Новостима“ надлежно Министарство привреде. Важно је, каже, да се зна да „Вечерњим новостима“ управља држава, иако је мањински власник. Има управљачка права зато што по закону о хартијама о вредности, већински власник Милан Беко у одређеном року није купио остатак капитала чиме је изгубио управљачка права, подвлачи Брајовић, али и и додаје да то није разлог да се и Министарство културе и информисања не укључи у решавање проблема у компанији „Вечерње новости“.
На питање да ли то значи да запослени у тој кући са више оптимизма чекају наредне дане с обзиром на став Министарства културе да тој кући треба помоћи, он одговара:
„Апсолутно! То је кућа и од интегритета и од значаја и привредни субјекат који је важан за тржиште. Медијски садржај је нешто што се не може надокнадити било каквим парама. Он је важан читаоцима ’Новости‘ које су највећи произвођач информација на нашем медијском тржишту. Они нису агенција, али имају велики број дописника и то је оно по чему су оне специфичне.“
Државни секретар задужен за медије, међутим, истиче да је период неприлагођавања „Вечерњих новости“ тржишним околностима дуго трајао. Зато компанији предстоји реорганизација и израда социјалног програма и свега што подразумева то прилагођавање, каже он за Спутњик.
Бивша председница УНС- а и бивша главна уредница листа „Политика“ Љиљана Смајловић сматра да би држава за своје главне медије, „Вечерње Новости“, „Политику“ и „Танјуг“, морала да се побрине колико и за „Железару Смедерево“ и ЈАТ, на пример, којима је нашла начин да отпише кредите.
Tактика одуговлачења државе са изналажењем решења за медије у којима има власнички и управљачки удео за последицу је, како каже, имала неизвесност људи која деморалише редакцију и прави мимикрију од независности уређивачке политике. А људи који не знају шта им је судбина покушавају да се прилагоде ситуацији и гледају како да не наљуте државу, додаје она.
„Ја се плашим да властима одговара да су ’Политика‘, ’Новости‘, па и ’Танјуг‘ њихови таоци и на крају баладе, иако су то и даље међу нашим најбољим редакцијама, ту не може бити говора о правом слободном новинарству“, сматра Смајловићева.
Mи морамо да се надамо да ће главне редакције са дугом традицијом, са најбоље образованим новинарима, да постављају тај путоказ за медије, закључила је она.
