Тихи рат САД и ЕУ који тиња, Америка би могла лако да пребије преко леђа Балкана и то у корист Вашингтона ако се Брисел не пробуди из медвеђег сна. После Едија Раме, Хашима Тачија, Јонуза Муслија, Вилијама Вокера и Рамуш Хардинај, најозбиљнији претендент на премијерску фотељу у Приштини, најавио је нове границе Косова и то до Ниша, ако Србија из свог Устава не избаци — Косово.
За сада, реакција на прекрајање граница на тлу Европе стигла је јасно само из Немачке:
„Све изјаве које имају за циљ мењање граница на Балкану опасне су и нису корисне. Немачка то не прихвата, то је позиција и ЕУ.“
Спас се можда назире у речима високе представнице ЕУ Федерике Могерини, која је најавила да ће после решења „брегзита“, ЕУ „добити нове чланице, земље Балкана са којима се сада преговара“.
Да ли би пријем балканских држава у ЕУ зауставио „американизацију“ и клинтонизацију“ Европе и стао на пут идеји „велике Албаније“?
Драган Ђукановић из Центра за спољну политику сматра да би пријем у ЕУ засигурно био најреалнији сценарио који би ублажио тензије које постоје, а очувале би се постојеће границе.
„Оно што су Рама па Тачи говорили о променама граница јесте нека врста условљавања ЕУ, да ето ако их не приме ми ћемо урадити то и то. То међутим није реално да се деси, али са друге стране то што је Могеринијева рекла веома је битна ствар, имајући у виду да једино то може да спречи те мегаломанске пројекте којих има на више страна, а не само на албанској“, каже Ђукановић.
Наш саговорник сматра да би Америка подржала Брисел да, условно речено, уђе у убрзану интеграцију са земљама у овом региону.
„Међутим, од Брисела се очекује да спусти ниво очекивања, јер очигледно је да не могу све земље да испуне задате критеријуме. Отприлике се тражи нека врста репризе румунско-бугарског сценарија кад су 2007. године заправо примљени у ЕУ на убрзан начин без неког суштинског испуњавања прилично захтевних критеријума“, објашњава Ђукановић.
Говорећи о утицају Америке на Балкан, а самим тим и на ЕУ, он каже да је немогуће знати шта је званична спољна политика Америке јер је Трампова спољна политика на неки начин непредвидива.
За Ђукановића је много битнија чињеница што се после избора у Француској очекује да се обнови стара–нова осовина Берлин–Париз, која би требало, после састанка немачке канцеларке Ангеле Меркел и новоизабраног председника Француске Емануела Макрона идуће недеље, да боље покаже правац у којем ће се ЕУ кретати.
„Не бих прецењивао утицај Америке који без сваке сумње постоји на садашње стање у Европи“, закључује он, али не бежи од чињенице да је присуство Клинтонове администрације још прилично јако.
Да се Европа превише опустила и отуђила од овог региона, мишљења је и Педи Ешдаун, бивши високи представник међународне заједнице за БиХ и на Косову и Метохији.
У интервјуу који је дао босанским медијима Ешдаун је рекао да очекује „политичку офанзиву Берлина и Париза на Балкан“, а сматра да ће се истој придружити и Холандија.
