На Арктику се топи лед. Према резултатима последњих истраживања, површина леденог покривача у северном делу Поларног круга смањила се током последњих година за више од милион квадратних километара. То је три пута више од територије Немачке.
Борба против глобалног отопљавања постаје кључно питање. На дневном реду Доналда Трампа, ипак, климатске промене су далеко од приоритета. Амерички председник чак прети да ће одустати од испуњавања услова Париског споразума о заштити климе.
Чланице Арктичког савета (у његовом саставу је осам држава поларног региона) заложиле су се за интензивније мере заштите климе, међу њима и Сједињене Америчке Државе.
Како следи из закључног документа конференције у Фербенксу у америчкој држави Аљаска, Арктички савет је са забринутошћу констатовао да средње температуре у северном делу Поларног круга расту два пута брже него у другим регионима света.
Амерички државни секретар Рекс Тилерсон је, ипак, одмах изразио сумњу у важност овог проблема.
„У овом тренутку, Сједињеним Америчким Државама предстоји усвајање важних одлука о низу питања, међу којима је и приступ који ће Трампова администрација изабрати у решавању проблема климатских промена. Ми смо захвални што је свако од вас изнео свој став о том питању. Нама је, ипак, потребно време да анализирамо ваша страховања. Не намеравамо да делујемо несмотрено и покушаћемо да нађемо исправно решење за Сједињене Државе“, рекао је Рекс Тилерсон.
У Арктичком савету су Канада, САД, Русија и Гренланд као аутономни део Данске. У њему су и Финска, Шпанија и Шведска.
Арктик би већ 2030. године могао током летњих месеци да остане без леденог покривача услед климатских промена. То даје нове могућности за добијање ресурса. Претпоставља се да се на Арктику налазе залихе нафте, гаса, никла и ретких метала попут злата и сребра. Борба за добијање ресурса је, дакле, већ почела.
