Задатак војника и официра Северне флоте је да штите земљу од евентуалних непријатељских напада, а такође и да штите економске интересе Русије.
„Русија размешта своје базе на острвима и архипелазима Северног леденог океана са три циља. Као прво, на тај начин контролише Северни морски пут, а такође и обезбеђује пролаз бродовима и ледоломцима. Ми анализирамо временске прогнозе, кретање леда, струја и тако даље, како би теретни бродови брже прошли из Азије у Европу. Други циљ је заштита руских богатстава у водама Северног леденог океана, а то су нафта и гас. И трећи главни задатак, по мом мишљењу, јесте заштита тих вода од туђих бродова опремљених системима ПРО, са стратешким ракетама, како не би угрозили нашу земљу из акваторије Северног леденог океана. Са тачке гледишта безбедности тај регион је прилично ’рањив‘ и ми одатле штитимо нашу земљу“, каже за Спутњик Виктор Литовкин, пуковник у пензији.
Већина детаља о бази држи се у тајности, али се зна да та база игра важну улогу у противваздушној одбрани. У састав команде улазе надводне и подводне снаге, морска авијација, обалска стража и ПВО.
Када буде завршен, планирано је да на аеродрому стално буду лоцирани пресретачи МиГ-31 или авиони Су-34. Такође ће бити постављен и модеран радар за праћење ситуације на небу. Целу базу од напада из ваздуха штитиће комплекси „Панцир-С“.
Како год било, Путиново чудо на Арктику изазвало је бурне реакције на Западу, а тамошња штампа панично пише да је „Русија узурпирала арктичку земљу богату нафтом“.
Руски аналитичари сматрају да таква реакција Запада није изненађујућа, јер увек тако реагује када се ради о повећању моћи и борбене способности руске армије. Осим тога, на делове Северног океана претензије имају и САД, Канада, Данска и Норвешка.
Како наводе, борба за Арктик тек предстоји. То ће пре бити дипломатски спор, али у „дипломатском спору увек побеђују они који имају добре војне аргументе“.
„Арктик је ризница планете и свакако да привлачи пажњу свих развијених држава. Русија последњих година успешно сарађује са другим земљама када је реч о Арктику, али и брани своје интересе у том региону, укључујући и територијалне. Градећи базу, Русија никоме не отима територију, већ јача своје присуство на сопственој територији. Осим тога, Москва позива да се сва питања решавају дијалогом, у том смислу и питања територијалне припадности. Међутим, сада када Русија јача обрамбене капацитете на северу, поједини западни медији спекулишу како Русија узурпира територије богате нафтом, али то није тачно. Просто речено, ситуација са америчким ракетним нападима у Сирији и све веће тензије око Северне Кореје приморавају Русију да се замисли и над тиме да ли ће неко покушати да оспори да тај део Арктика припада Русији. Истакао бих да Арктик и даље остаје зона мирне сарадње, али ту мирну сарадњу треба понекад јачати и изградњом војне инфраструктуре, тим пре што је Арктик веома важан регион за цело човечанство“, каже Андреј Кошкин, шеф Катедре за политикологију и социологију руског Економског универзитета „Плеханов“.
Масивни комплекс „Арктички тролист“ је тако назван јер личи на детелину са три листа. Простире се на 14.000 квадратних метара, има три спрата и обојен је у боје руске заставе.
Осим просторија у којима су системи за посматрање и командовање, у том објекту налазе се спаваонице, трпезарија, теретана, биоскопска и концертна сала, атријум, библиотека, стакленик, медицински пункт, гараже и аутономни енергоблок, као и станица за пречишћавање воде. Конструкција базе омогућава војницима да се крећу целом базом из зграде у зграду без изласка на ледене температуре, а у свакој соби има и телевизор на којем могу да гледају руске канале.
У бази може да живи и ради 150 особа, а резерве хране и енергената довољне су за годину и по.
Међутим, услови за живот у овом делу света су веома сурови. Температуре су испод нуле током готово целе године. Зими жива падне до минус 54 степена, а у јулу је највиша температура један степен Целзијуса. Поларни дан траје од 11. априла до 31. августа, а затим наступа стални мрак.
Градња базе је почела 2007. године, а због изузетно тешких услова грађевинари су радили у сменама од по четири месеца. Сви материјали, укључујући и песак, превезени су бродовима Северним морским путем.
База је од првих насељених места удаљена стотинама километара и то је најсеверније капитално здање у свету, које припада Русији, а може се видети чак и из космоса.
Крајем марта руски председник Владимир Путин, премијер Дмитриј Медведев и министар одбране Сергеј Шојгу били су на архипелагу и дали су високу оцену за нову базу.
Међутим, то није једина руска база на Арктику. Шојгу је обећао да ће радови на изградњи војне инфраструктуре Русије на Арктику бити завршени до 2020. године и да ће до тада Арктик бити потпуно заштићен.
