Налази финског форензичког тима, на челу са Хеленом Рантом, који је обављао истрагу у Рачку поводом убиства 40 Албанаца у јануару 1999. године, ових дана поново су у жижи јавности због изјаве Вилијама Вокера да ће наставити тамо где је стао 1999. — на остварењу пројекта „велике Албаније“, пише „Инсајдер“.
Медији и политичари оптужују бившег дипломату САД и шефа Мисије ОЕБС-а на Косову да је директно утицао на извештај финских патолога и да је на основу тог извештаја донета одлука о бомбардовању СРЈ.
Ранта потврђује да су на извештај тима финских патолога покушавали да утичу и Вокер, али и други дипломатски кругови и представници Србије.
„Вокер је желео да се моји налази и налази мог тима више слажу са његовим извештајем, да именујем кривца за Рачак. То нисам могла да урадим јер сам ја научник, а не политичар, дипломата или нешто друго. Истина је да је желео да потврдим његове налазе, али ја то нисам могла да урадим“, наводи Ранта.
Поводом медијских навода да је пре конференције за новинаре на којој су представљени резултати истраге Вокер гађао финску форензичарку, Ранта је објаснила да је до инцидента дошло, да је Вокер инсистирао да се именује кривац за убиства и да је поломио оловке када је она то одбила.
Она, међутим, додаје да није само Вокер покушао да утиче на њен рад и њену истрагу.
„Било је покушаја да се утиче на мој рад и са других страна. Тражили су да ја извлачим закључке ко је крив. То није мој посао. Одбила сам да извлачим закључке који су тражени од мене. Не желим да говорим о именима ко је то радио, али у питању су како иностране дипломате, тако и представници српских власти“, наводи Ранта.
Према њеним речима, представници српских власти су тражили од ње да им ода резултате истраге и њен напредак пре објављивања коначних резултата.
Она је рекла и да су њене изјаве медији у Србији више пута фабриковали наводећи нетачне податке.
„Током истраге не смеју се откривати информације, тек када је истрага готова онда се предаје извештај. Када је извештај био готов, ми смо га тек онда предали представницима српских власти, али и међународним круговима“, тврди Ранта.
„Када је извештај био готов, неки међународни кругови су питали можемо ли извући још неке ’закључке‘ који би им више одговарали, али и њих сам одбила“, тврди Ранта.
Ранта је за „Инсајдер“ негирала наводе да су тела убијених донета у Рачак и тврдње да нису у питању цивили, већ припадници ОВК који су пресвучени. Она тврди да су убиства извршена на том месту, и то из близине.
„Извадили смо метке и фрагменте метака из земљишта где су нађена тела и то са дубине од три до осам центиметара. Такође, путања метака указује на то да су особе убијене из близине. На њих је пуцано док су били живи и то на месту где су пронађени“, рекла је Ранта.
Она каже да је тим патолога успео да са метака који су пронађени у земљи издвоји ДНК који се поклапа са свих 40 жртава, тако да се не може говорити да су тела накнадно померана и доношена на место где су пронађена.
Ранта наводи и да тест на барут није рађен јер је прошло исувише времена за адекватну анализу.
Она је такође изразила жаљење због, како каже, њене формулације на конференцији за новинаре 1999. када је Рачак оквалификовала као „злочин против човечности“.
„Ја сам патолог и назвала сам случај Рачак злочином против човечности као човек, а не као правник јер то и нисам. Свако убиство је злочин против човечности. Жао ми је што је моја изјава протумачена другачије“, каже Ранта.
Она је истакла да јој није јасно зашто се од случаја Рачак прави симбол када је било великог страдања српских и албанских цивила и пре, али и после догађаја у Рачку.
„Волела бих да се људи сећају свега пре и после Рачка. Много цивила је погинуло на обе стране током сукоба на Косову. Сећам се да ме је током суђења у Хашком трибуналу Слободан Милошевић оптужио да је мање-више због моје истраге у Рачку почело бомбардовање. Морам да подсетим да је НАТО још у јесен 1998. активирао припрему за бомбардовање и да је оно припремано много пре тога. Желим да се људи тога сећају“, закључила је Хелена Ранта.