Одсуство индијског премијера Нарендре Модија на међународном форуму „Један појас — један пут“ који је организовала Кина 14. и 15. маја у Пекингу показује пораст напетости у односима између два гиганта — Кине и Индије — и спремност Њу Делхија да постави изазов лидерској позицији Кине у Евроазији.
Формални разлог за недолазак званичне делегације, осим групе научника, и припадника специјалних служби, био је то што ће део „Пута свиле“ пролазити кроз индијску територију Аксајчин коју је Кина окупирала 1962. године, као и кроз део Кашмира, регион Гилгит-Балтистан, који контролише Пакистан, а Индија га сматра својим. Треба одмах рећи да Кина никад неће вратити ову територију Индији, јер би тиме престала да се граничи са Пакистаном и изгубила излаз ка пакистанској луци Гвадар. Сама Индија, због Хималаја, практично је одсечена од копнених коридора кинеског „Пута свиле“, али с обзиром на то да има приступ тржиштима Европе и других региона света морским путем — није заинтересована за овај пројекат. Напротив, врло је забринута јер ће Кина добити додатне могућности за економску експанзију.
„Индија се не меша у интересе Кине. Они говоре о Индијском океану. Када су Кинези купили Гвадар, то их је, наравно, јако забринуло, јер они сматрају зону Индијског океана зоном својих интереса. А ту долазе кинеске инвестиције. У Пакистану, који они називају терористичком државом, појављују се кинеске инвестиције. Са друге стране, Кина много улаже у Шри Ланку, што такође изазива незадовољство Индије. Њу Делхи се суочава са конкуренцијом Кине и на територији једног броја афричких држава. Она сматра Африку коју запљускује Индијски океан зоном својих интереса. Тамо се појављују кинеске компаније. То изазива незадовољство Индије“, сматра Владимир Сведенцев, експерт Руског института за стратешка истраживања РИСИ.
Индија не верује у то да кинески модел интеграција у Евроазију одговара интересима других држава и народа, а не само интересима Кине. У пројекту „Један појас — један пут“ они виде покушај Кине да створи зону утицаја на огромном евроазијском континенту која ће учврстити њено лидерство, што Индији никако не одговара.
„Један индијски експерт је рекао: ’Кина нас окружује‘. Тј, на северу је сама Кина, затим постоји јак утицај Кине у Непалу, затим Шри Ланка, Мјанмар… То се засад не може назвати блокадом, али су свуда кинеске инвестиције које не дозвољавају индијским инвеститорима да се осећају слободно у тој зони, у којој су се увек тако осећали. То са једне стране изазива љубомору, а са другe забринутост, јер индијске власти схватају да ће ресурси унутрашњег развоја земље достићи врхунац и мораће да се изађе напоље, посебно у условима светске економије. А напољу ће све бити заузето кинеским инвестицијама. Управо то изазива забринутост, јер ће пољана коју су они сматрали својом други заузети“.
Индија, као и Кина, производи све врсте робе којом може да представља конкуренцију суседу и одавно је интегрисана у светско тржиште. Она је засад неколико пута мања од кинеске, али је полако пристиже.
Последње две године индијска економија се развија брже од кинеске и индијско руководство има чиме да се поноси, чиме се и хвали на свим форумима. Предвиђа се да ће раст индијске економије ове године бити 7,5 одсто, а Кине 6,5 одсто. Пројекције показују да ће индијска економија само расти, док ће кинеска падати, између осталог и због повећања цене радне снаге, кредитног оптерећења привреде. Очекује се да Њу Делхи постане локомотива светске привреде.
„За деценију Индија ће имати већи број становника од Кине. То је један од знакова да ће Кина кроз неко време бити конкурент Индији. Ако се изврши даља пројекција темпа раста, ако се све не заврши неком новом кризом, ако се сада САД плаше повећања глобалне моћи Кине, кроз неко време и Кина ће се плашити глобалне конкуренције Индије, свог суседа“, предвиђа руски експерт.
Данас Запад више верује Индији него Кини, јер је она прихватила модел западне демократије. САД и земље југоисточне Азије раде све како би укључиле Индију у пројекте обуздавања Кине и део индијске елите је спреман да учествује у томе.
„Американци се ретко директно мешају, постоје њихови савезници у региону, од којих је један Јапан. Ту постоји економска сарадња између Индије и Јапана, постоји много пројеката. Успех тих пројеката може скренути пажњу других држава на њихове заједничке пројекте“, сматра Сведенцев.
И САД и Индија су заинтересоване да се кинеска привреда успори. Пројекат „Један појас — један пут“ није у интересу ниједне од њих, и врло је могуће да ће урадити све како би успориле напредовање кинеског пројекта. У Кашмиру нису ретка звецкања оружја. Прошлог октобра су се чуле и претње да ће доћи до употребе нуклеарног оружја у конфликту Индије и Пакистана. У сваком случају, тешко је веровати да ће Вашингтон седети скрштених руку и чекати да их Пекинг скине са лидерске позиције светске суперсиле.
