Јужнокорејски медији пишу да су се Севернокорејци, на маргинама форума у Пекингу, срели са представницима Јужне Кореје и да су са њима разговарали у кулоарима, након што су се случајно нашли у истој просторији намењеној за одмор.
Шеф јужнокорејске делегације је потврдио да је дошло до сусрета, наводећи да је то био „кратак и непланиран разговор“. Он је рекао да је приликом сусрета оштро критиковао последња ракетна лансирања Северне Кореје и да му се чини да „Пјонгјанг рачуна на обнављање међукорејског дијалога“.
Корејски медији такође наводе да је министар за спољноекономске односе Северне Кореје Ким Јон Чео изнео и позиције своје земље, наводећи да су таква лансирања само „војне вежбе“, а такође је спомињао и проблеме америчких и јужнокорејских маневара.
Аналитичари, међутим, сматрају нема ништа чудно у томе што је Северна Кореја позвана у Кину, јер је корејска криза једна од најактуелнијих и „горућих“ тема у региону, а Москва и Пекинг имају сличне погледе на решавање тог проблема.
Председници Русије и Кине, Владимир Путин Путин и Си Ђинпинг, који су се састали на маргинама форума у Пекингу, „детаљно су разговарали о ситуацији на Корејском полуострву и обе стране су изразиле забринутост због развоја ситуације и ескалације тензија“, рекао је Путинов портпарол Дмитриј Песков.
Два лидера су изразила забринутост поводом растућих тензија на том полуострву након што је Северна Кореја у недељу ујутру извела најновију ракетну пробу.
Кина је претходно позвала на уздржаност, апелујући на све стране да не чине ништа што би повећало тензије, након што је Северна Кореја лансирала балистичку ракету, која је пала у Јапанско море, између Кореје и Јапана.
Бела кућа је саопштила да амерички председник Доналд Трамп не може да замисли да је Русија „задовољна“ последњим ракетним тестирањем Северне Кореје, јер је ракета пала ближе Русији него Јапану.
Вашингтон је такође запретио да ће наставити да стеже обруч око Северне Кореје путем међународног притиска и могућих нових, оштријих санкција.
ЕУ је, с друге стране, испаљивање пројектила назвала претњом миру и међународној сигурности, али није спомињала нове санкције против Пјонгјанга.
САД су, такође, уочи форума, уручиле протестну ноту Пекингу због позива упућеног Северној Кореји да учествује у форуму на високом нивоу „Један појас — један пут“, јер је, према мишљењу Вашингтона, Кина својим потезом послала „лош сигнал“ у условима када светска заједница врши притисак на Пјонгјанг због нуклеарних и ракетних проба.
Аналитичари, међутим, сматрају да „лоше поруке“ у овом случају нема, а да је Кина земља која „самостално и мудро“ доноси одлуке и која не жели да учествује у „антикорејској хистерији“ коју режира Вашингтон.
„’Један појас — један пут‘ је дугорочна стратегија и не зависи од дневнополитичких дешавања. Кореја и Кина су повезане историјом и географијом, а требало би подсетити да је Корејско полуострво било део историјског ’Пута свиле‘. Кина је самостална земља која доноси мудре одлуке без обзира на антикорејску хистерију у режији Вашингтона. На тај начин, Пекинг показује Северној Кореји да Кина види ову земљу као учесника евроазијских интеграција и нико не може да притисне Северну Кореју уза зид. Не сматрам да је одлука о позиву делегације из Пјонгјанга ’лоша порука‘, како то кажу САД. Нека САД саме организују форум и одлучују кога треба звати, а кога не треба. Кина покушава да уједини светске економије, а за разлику од ње, САД се углавном баве саботирањем постојећих формата међународне сарадње“, каже за Спутњик Јуриј Тавровски, професор на Руском универзитету пријатељства народа.
Аналитичар додаје да Русија, Кина и САД имају исти став када је реч о денуклеаризацији Корејског полуострва, али да су „инструменти различити“.
„Русија и Кина се залажу за денуклеаризацију Корејског полуострва, и када је реч о нуклеарном програму Пјонгјанга, наши ставови се поклапају са ставовима Вашингтона. Али, за разлику од САД, не сматрамо да Северну Кореју треба изоловати како би она одустала од нуклеарних ракета. Напротив, Москва и Пекинг сматрају да је неопходно успоставити дијалог, и да је форум ’Један појас — један пут‘ добра прилика за то. Дакле, сви инсистирају на денуклеаризацији, али инструменти су потпуно различити. Кина је земља која је пре свега угрожена због нуклеарног програма Пјонгјанга. На пример, амерички противракетни систем ТХААД, који је наводно уперен против севернокорејских ракета, у ствари представља директну претњу за кинеску националну безбедност. Али без обзира на то, управо Кина показује флексибилност и мудрост када је реч о Северној Кореји. Исто показује и Русија, која се такође залаже за дипломатске начине решавања корејског проблема, иако севернокорејске ракете често падају и у близини наших граница. Не сматрам да је нова севернокорејска ракетна проба ’покварила атмосферу‘ форума, како наводе поједини медији. То је форум који је посвећен економији и различитим врстама интеграција, а не безбедности у региону“.
Подсећања ради, прошлог месеца Москва је подржала план за решавање кризе у региону, који је предложила Кина у Савету безбедности УН, а према којем Пјонгјанг треба да обустави своја ракетна тестирања и развој нуклеарног програма у замену за прекид војних вежби САД и Јужне Кореје на севернокорејским границама.
Аналитичари истичу да се и Путин и Ђинпинг залажу за то да се Северна Кореја одрекне од нуклеарног програма. Ради се о томе да уколико та земља постане нуклеарна држава да ће нуклеарно оружје добити и њени противници — Јужна Кореја и Јапан, а то би могло да изазове још веће тензије и претње у региону. Због тога Русије и Кина увек координирају своју политику у свим питањима, укључујући и оно које се тиче Корејског полуострва и обе се залажу за денуклеаризацију тог полуострва, али дипломатским методама, а не изолацијом.
