Она је поновила став са ранијих седница да Савет безбедности УН није више адекватна платформа за решавање проблема и изазова које Косово има.
Према њеним речима, Косово је захвално УН за помоћ и подршку у најтежим временима, али данас „није потребно, и чак је контрапродуктивно и цинично долазити свака три месеца и понављати исте приче“ и то само из политичких разлога.
На седницама у СБ УН се не узима у обзир реалност, сматра она.
„Због тога што нас Србија не признаје, не значи да немамо права да будемо независни. Само зато што нисмо још чланица УН, и то због геополитичких игара, не значи да смо мање држава. Нисмо савршена земља, имамо пуно изазова и много тога још треба да буде урађено, али разлог због којег долазимо овде није то што нисмо савршени“, сматра Читакуова.
Како тврди, не постоји никакво „Велико Косово“ или „Велика Албанија“, већ заједнички циљ свих Албанаца да буду једнаки грађани ЕУ.
Говорећи о положају мањина, она је утврдила да је српска мањина најпривилегованија у Европи, док је, како тврди, албанска мањина у Прешеву, Бујановцу и Медвеђи, изложена свакодневној дискриминацији, али да се нико због тога не састаје у УН.
„Србија користи ову платформу и инсистира на асиметричној презентацији, да некако нисмо исти, да су они супериорни. Јасно и гласно да кажем — равноправни смо, нисмо инфериорни и независни смо. То је расистички став српске стране“, рекла је она.
Такође, рекла је да Унмик више нема улогу на Косову и да је Приштина изненађена што је буџет за ту мисију за наредну годину повећан.
„Можете да задржите скупу мисију, али у садашњем облику они немају улогу коју на Косову могу да играју“, рекла је Читаку.
Она је оптужила Србију за дупле стандарде — са једне стране залаже се за мир и помирење, а са друге злоупотребљава црвене потернице Интерпола против оних који су се, како каже, борили против злочина.
„Последња епизода са Харадинајем се завршила, после неколико месеци је ослобођен. Али оно што се догодило говори о стању ума у Србији данас“, тврди Вљора Читаку.
„Харадинај је два пута ослобођен у Хагу, Србија зна добро да је изгубила борбу са Косовом, војно 1999, политички 2008. и правно 2009, одлуком Међународног суда правде. Сада је јасно да желе да упуте морални изазов. Али то је лажно — један агресор је био у бившој Југославији и то је била Србија, и једна је војска која је починила геноцид. Ми остали у региону смо се борили за слободу“, рекла је она.
Према њеним речима, Србија одбија да прихвати историјску одговорност и уместо катарзе бира одрицање.
Она је говорила и о намери Приштине да формира војску Косова рекавши да је Приштина уложила велики напор да се убеди српско становништво да прихвати тај пројекат, као што су сви остали прихватили.
Ако се Србија буде мешала и бранила српском становништву на Косову да донесе одлуку онда ћемо ићи даље за законодавним променама, рекла је она.
Танјуг
