Кубуровићева је указала да је овакав став Приштине кулминирао почетком марта када је косовска скупштина усвојила резолуцију о прекиду дијалога, који се фактички везује за судбину једне особе која се терети за најмонструозније злочине.
Уследиле су, подсетила је, и отворене претње албанских политичких лидера из региона прекрајањем граница и стварањем тзв. „Велике Албаније“ у случају да њихове амбиције у погледу евроинтеграција не буду задовољене по убрзаној процедури.
„Упркос томе да договор о успостављању ЗСО представља најважнији део Првог споразума о нормализацији односа и кључно питање за опстанак српског народа на КиМ, ни у протеклом периоду није било значајнијих помака на том плану“, навела је и додала да проблем неће решити тек покоја узгредна јавна критика упућена Приштини.
Потребно је, казала је, да се чује уједињени глас наших европских партнера и чланица СБ о неопходности да Приштина што скорије изврши своје обавезе по питању ЗСО.
Кубуровићева је указала да су проблеми са којима се суочавају припадници неалбанских заједница и интензивна антисрпска кампања допринели одржавању константног нивоа етнички мотивисаних напада на Србе.
У прилог томе је као пример навела недавне, како је рекла, ужасавајуће претње посланика Алијансе за будућност Косова Даута Харадинаја да, уколико поступак против његовог брата, Рамуша Харадинаја, не буде по вољи Албанаца, на КиМ неће преостати да живи ниједан Србин.
Приметила је да је за похвалу реакција која је с тим у вези уследила од шефа Унмика Захира Танина, али је додала да правосудни систем на КиМ не сме да остане нем пред оваквим говором мржње и претњама новим етничким чишћењем преосталих Срба.
„Истинског помирења не може да буде без процесирања свих злочина, без изузетка и без спремности за суочавање са одговорношћу за ратне злочине у сопственим редовима“, истакла је даље Кубуровићева.
Некажњивост за почињене злочине се не сме дозволити ни толерисати, рекла је и додала да управо због тога Србија сматра срамном, противправном и скандалозном одлуку француског суда у Колмару да одбије екстрадицију Рамуша Харадинаја.
Албански политички лидери у Приштини би, поручила је, коначно требало да схвате да је и кажњавање ратних злочинаца део процеса нормализације односа. „Као да нису били довољни злочини почињени 1998-99. године, Рамуш Харадинај наставља да прети насилним одузимањем територије Србије и насилним прекрајањем њеног Устава, уз позив да САД пруже помоћ, јер ће у супротном Албанци сами „завршити посао између Србије и Косова“, истакла је Кубуровићева.
Она је указала да је на КиМ све кренуло од лажи које су пласирали људи попут Вилијама Вокера који данас чак ни не крије своје великоалбанске амбиције и пројекте, а познато је да се противи и Специјалном суду који треба да процесира злодела почињена од стране тзв. „Ослободилачке војске Косова“.
Истакла је да је Вокер, тада на челу Косовске верификационе мисије ОЕБС-а, био дужан да поступа објективно и непристрасно, али је да је злоупотребио свој мандат и мисију ОЕБС-а ради остваривања циљева који су данас разоткривени и састоје се у формирању независног „Косова“ и „Велике Албаније“.
Начин на који је поступао Вилијам Вокер и употреба оружане силе против СРЈ се не може квалификовати на другачији начин него као флагрантно кршење начела на којима се темељи Организација УН, рекла је Кубуровићева.
Становиште о наводној „хуманитарној интервенцији“ на КиМ, није било становиште СБ нити било ког кредибилног тела, констатовала је Кубуровићева и указала да су чињенице које леже у основи квалификације да је потребна војна интервенција у то време биле спорне и прилагођене потребама НАТО-а да започне оружану агресију против СРЈ.
„Агресија на СРЈ је резултирала великим разарањима, страдањима, као и протеривањем огромног броја српског и другог неалбанског становништва са територије КиМ. Данас чињенице јасно потврђују да се против Србије деловало плански, срачунато а не ради задовољавања међународне правде“, истакла је Кубуровићева.
Она је упозорила да је на КиМ и даље на делу веома распрострањена систематска угроженост људских права припадника неалбанских заједница и да се у просеку бележи 10-15 етнички мотивисаних напада месечно.
Министарка је констатовала да одсуство одговарајуће институционалне реакције представља прећутно прихватање, па чак и подршку наставку овакве праксе.
„Посебан изазов безбедности у нашој јужној Покрајини је у протеклом периоду представљао и тренд наставка процеса повратка исламистичких бораца са блискоисточних ратишта и јачања политичког и верског екстремизма“, навела је Кубуровићева.
Истакла је и да се Србија оштро противи успостављању оружаних снага на КиМ супротно Резолуцији СБ УН 1244 (1999) и Уставу Србије, те додала да настојања у том правцу представљају ништа друго до покушај подстицања нових тензија и то у изузетно осетљивом моменту.
Кубуровићева је рекла да дијалог Београда и Приштине, који се води под покровитељством ЕУ, Србија сматра најприкладнијим средством за изградњу поверења између српског и албанског народа на КиМ, али и важним механизмом за подршку напорима ЕУ усмереним на учвршћивање мира, стабилности и процеса европских интеграција у нашем региону. Указала је, међутим, на то да дијалог у актуелном моменту не доноси резултате у мери у којој би то могао захваљујући неконструктивном ставу Приштине и евидентном недостатку воље да се договорено спроведе.
