Иако има доста оних који указују на разне „замке“ и ризике које носи овај велики пројекат, већина руских аналитичара сматра да су пројекти са Кином веома корисни за Русију, и то из више разлога. Учешће у том пројекту омогућава Русији да се интегрише у нови економски пут за превоз робе из Кине, од производних фабрика до европских потрошача. То је веома важно, јер трговински пут увек води ка процвату земље, уколико он пролази кроз њену територију.
Конкретно, Русија има велики потенцијал као транзитна земља, јер је руска територија огромна. Тај потенцијал може да доноси Русији пристојне приходе од превоза робе из Кине у Европу и обратно, а такође у тим подручјима се може активније развијати инфраструктура. Као резултат тога, инфраструктура би могла да пружи стимуланс развоју индустрије, а то такође значи и отварање нових радних места.
Пројекат ће допринети јачању индустријске сарадње између суседних земаља, а створиће и могућности за формирање неколико нових економских производних кластера.
Интеграција руског транспортног система у транспортно-логистичку мрежу евроазијског региона отвара могућности и за пружање логистичких услуга, а исто тако и улазак на растућа тржишта у региону.
Осим тога, то би могло да доведе и до стварања заједничких предузећа у технолошкој сфери.
„С обзиром на то да развој инфраструктуре доводи до брзог развоја трговине и привреде, наравно да ће ти билатерално корисни споразуми, који ће узети у обзир баланс трговинског дефицита и суфицита, дати одређени подстицај развоју економије. Ако погледамо Транссибирску железницу, видећемо са њене леве и десне стране огроман број потенцијално високоефикасних индустријских објеката. То је експлоатација сировина, њихова прерада и производња високотехнолошких производа итд. Односно, та тржишта, а тим пре огромно кинеско тржиште, које расте брзим темпом, за Русију је од изузетног значаја у смислу извоза тих производа које Кина тренутно нема“, каже за Спутњик Александар Артјомов, партнер консалтинг компаније „Беркшир адвајсори груп“.
Такође, за Русију и остале земље-учеснице овај пројекат је важан из политичких и геополитичких разлога, али и из безбедносних јер, како наводе експерти, „где има бизниса, ту нема места ратовима“.
Осим тога, процес реализације пројекта „Појаса и пута“ би могао и да смањи зависност од долара, а такође да повећа улогу националних валута земаља Евроазије.
Што се тиче Русије, аналитичари наводе да је руски председник на тек завршеном форуму „Један појас — један пут“ у Пекингу отворено изнео своје ставове, и у први план ставио интересе Русије.
„Чини ми се да је на форуму 28 лидера, укључујући и Владимира Путина, говорило, пре свега, о интересима сопствених земаља. Мени су привукле пажњу две Путинове изјаве. Прва је његова теза да би требало припремити евроазијски споразум о трговинским олакшицама, и друго — да је будућност евроазијског партнерства уједињавање потенцијала Шангајске организације, Евроазијске уније и ’Пута свиле‘. То јест, Русија је потпуно јасно изнела своје сопствене интересе — ми ћемо сарађивати, али на равноправној основи“, каже за Спутњик Никита Маслеников, шеф Одељења за финансије и економију Института савременог развоја.
Подсећања ради, још 2015. године лидери Русије и Кине су издали заједничко саопштење о обједињавању два концепта — концепта изградње економског појаса „Пута свиле“ и концепта развоја Евроазијске економске уније.
Међутим, неки руски аналитичари сматрају да се очекивања руске стране од реализације кинеског пројекта „Пута свиле“ још нису оправдала. Једино где су крупне кинеске инвестиције ушле у Русију су улагање у пројекат градње постројења за течни природни гас „Jамал ТПГ“ и „Сибир“, и те паре су стигле из Фонда „Пута свиле“.
Ипак, аналитичари наглашавају да би Русија могла да има велику корист, јер ће уз помоћ Кине развијати инфраструктуру руског Далеког истока, а осим тога овај пројекат значи и развој европске транзитне зоне.
У материјалима објављеним по завршетку пекиншког форума „Један појас — један пут“ наводи се да ће Русија и Кина створити и заједнички фонд од 100 милијарди долара за развој Далеког истока.
„То није ни мало, ни много новца. То је само први корак. Подсетио бих да Русија тренутно има такве заједничке фондове са више од 25 земаља, укључујући низ земаља Блиског истока, америчке и европске државе итд. У наведеном случају, овај корак је усмерен управо на развој тог стратешког програма. То је управо развој Далеког истока као кластера, као улазне капије у источни део Русије“, наводи Артјемов.
Један од приоритетних пројеката између Русије и Кине је развој међународних транспортних коридора „Приморје 1“ и „Приморје 2“, транспортно-логистички потенцијал далекоисточног региона.
Неки пројекти се већ спроводе. Гради се железнички мост преко Амура, који ће повезивати руско село Нижњеленинско и кинески град Тонгјанг у Јеврејској аутономној регији.
Мост ће бити део нове извозне трасе и подстицај за развој нових логистичких и индустријских кластера, а такође ће побољшати саобраћајну доступност у неколико региона Далеког истока.
Иначе, пројекат „Један појас — један пут“ подразумева изградњу нових ауто-путева, брзе железнице, лука, енергетских и комуникационих постројења како би се повезало евроазијско подручје, а такође и стварање нових трговачких путева и економских коридора.
За реализацију овог пројекта, који је покренут 2013. на иницијативу кинеског председника Си Ђингпинга, у Кини је створена Азијска банка инфраструктурних инвестиција са капиталом од око 15 милијарди долара, а такође Фонд Пута свиле, „тежак“ 40 милијарди долара.
„Појас и пут“ би требало да повеже скоро 70 земаља, од Кине до Турске, Румуније и севера Европе и више од 4 милијарде људи, а верује се да ће од њега цео свет имати користи и да ће милионе људи спасти од сиромаштва.
