Никад краћи рок, никад више пара и никад веће (не)слоге међу Србима. Ово би, укратко, биле карактеристике кампањe за ванредне парламентарне изборе на Косову који су заказани за 11. јун. Рок за предају листа и појединаца за учешће на изборима истиче у петак, 19. маја, а сви који су намеравали да учествују на овим изборима имали су мање од десет дана да прикупе 1.000 потписа и 2.000 евра за депозит.
С друге стране, ни пара за оне који буду учествовали на изборима никад неће бити више. Из буџета Косова за потребе кампање сви учесници добиће готово по милион евра за кампању, тачније — 942.573 евра! То је до сада највећа сума која је издвојена за изборе на Косову. У односу на 2014. годину повећао се не само депозит који је тада износио 500 евра и број потребних потписа који је био 500, већ на овим изборима неће моћи да гласа нико ко нема косовска документа. У односу на претходне изборе, највероватније ће бити повећан и број српских чинилаца.
Према подацима Централне изборне Комисије засад су сигурне две српске листе: Партија косовских Срба (ПКС) коју је регистровао Александар Јаблановић и партија „Грађанска иницијатива Српска листа“ (ГИСЛ), коју предводи Славко Симић. Незванично, Спутњику је речено да је у игри још пет до шест српских странака и групација које би могле да се појаве као представници Срба на овим изборима.
Управо због овако великог нејединства, чланови Српског националног форума на челу са Момчилом Трајковићем (СНФ) замолили су председника Владе Србије Александра Вучића да буде покровитељ округлог стола на тему „Срби на предстојећим косовским парламентарним изборима — слога или раздор“, истичући да ће на предстојећим изборима српски корпус бити у позицији да се опредељује између три или четири листе.
„СНФ сматра да би једна заједничка дебата свих релевантних политичких субјеката, а нарочито странака и коалиција које се припремају за предстојеће изборе, била неопходна како би се предупредиле евентуалне тензије, раздори, и српски корпус припремио да из предстојећих избора извуче највише што може“, наводи се у овом саопштењу.
СНФ је један од покрета који ће покушати да испуни услове за учешће на овим изборима, а ту је и Српска либерална странка Ненада Рашића, као и самостални кандидат из Митровице Дејан Недељковић.
Оно на шта упозорава Стефан Филиповић, политиколог са Косова и Метохије, јесте управо чињеница да би излазак Срба у више колона на изборе на Косову био више него лош.
„За српску заједницу би било најбоље да има јединствен фронт који би имао заједнички став, наступ у Скупштини Косова. Политичке околности су такве, а Срби на Косову су сведени на незавидан број, те би у том смислу било и те како потребно јединство. Ова разуђеност политичких субјеката ни на који начин не иде у прилог српског народа на Косову. Када говорим о јединственом наступу, он може да буде и после одржаних избора у коалиционој фази. Набоље би било када би сви политичари на Косову могли да седну за сто и да заједнички делују према институцијама у Приштини за интересе и права српског народа“, наводи Филиповић.
Оно чега се наш саговорник највише прибојава јесте да би поједине српске стране могле да направе „дил“ са неким маргиналним албанским странкама, само да би биле део власти, што би, како каже Филиповић, било више него погубно за српску политичку сцену на Косову и Метохији.
Филиповић додаје да Срби, и да изађу са више листа на изборе, неће добити више од десет загарантованих позиција у Скупштини Косова, али би добили састав који би био тако дискутабилан да би било тешко водити јединствену политику.
Дејан Недељковић, који планира да на изборе изађе као независни кандидат, има слично мишљење као Филиповић, али на ове изборе гледа из другачијег угла.
„Генерално би било најбоље да постоји заједничка српска листа, али да кадрови који би је представљали буду стварно квалитетни, а не кадрови којима је прво радно место министар или посланик и који су до јуче били на листи незапослених, који немају ни праксу ни искуство, ни у својој струци а не у политици“, објашњава он.
Приштини иде наруку да се на листићу нађе што више српских листа јер рачуна на то да би улазак различитих политичких опција у скупштину значио и непостојање јединственог става, што би албанским лидерима било погодно за манипулацију током доношења одлука. А спекулише се да би тако покушали да уз помоћ појединаца из српског корпуса изгласају и закон о војсци.
Право гласа на изборима има око 1,9 милиона грађана, а према званичној статистици, јужна српска покрајина нема ни 1,8 милиона становника, мада се на бирачким списковима појавило више од 615.000 гласача више од укупног броја становника са правом гласа.
Жреб за редослед на гласачком листићу биће одржана 27. маја. Изборна кампања званично ће почети 31. маја и завршава се 9. јуна.
