Интересантно је да турске снаге неће учествовати у тој операцији, најпре зато што то не иде у прилог Вашингтону.
Бивши специјалац Оружаних снага Турске Абдулах Агар каже за Спутњик да Американци у овом тренутку желе да трансформишу однос снага у региону, ослањајући се на трупе које би биле лојалније и јефтиније од турских.
Агар, као експерт за безбедност и антитерористичке акције, али и бивши учесник војних операција у Сирији, објашњава одлуку Беле куће, подсећајући на ситуацију у Ираку од пре пар година. Наиме, тамо су, у почетку милитаризовани курдски одреди северних ирачких провинција добили оружје преко централних ирачких власти. Чим су Курди почели да добијају оружје директно, одмах су почели да говоре о перспективама независности региона на северу Ирака који они већински насељавају.
„Одлука Американаца о наоружавању курдских одреда народне самоодбране није нешто ново. Американци нису случајно сад почели да достављају Курдима тешко наоружање у борби против ДАЕШ. Бела кућа није тек тако добронамерно донела одлуку да наоружава Курде званично и директно, већ се у томе крије стратешки и политички смисао.“
Агар објашњава да је одлука Вашингтона да директно наоружава курдске одреде усмерена на постизање политичких циљева који заправо воде распаду територијалног интегритета Сирије.
„Турска је против распада сиријске државе, а зато је САД и не желе за партнера. Са друге стране, Американци схватају да Анкара може да преузме иницијативу уколико би у операцији ослобађања Раке учествовале турске стране, након чега би Турска ојачала своје позиције науштрб америчких планова и амбиција да измене однос снага у региону“, закључује Агар.
Требало би поменути и чињеницу да су милитанти Радничке партије Курдистана и други курдски одреди свакако много јефтинији савезници него регуларна турска војска, а свакако су јефтинији и од америчке војске. Курди су спремни да ратују за 150 долара месечно, а осим тога за „јефтине животе курдских савезника“ нико не мора да сноси било какву одговорност.
