Заставе Сирије и Русије завијориле су се у подручју Африн, у провинцији Алеп, која се налази под контролом снага сиријских Курда у непосредној близини турске границе, а локални медији саопштавају да су Курди подигли заставе како би спречили могуће ударе одреда сиријске опозиције и Оружаних снага Турске.
Такође, пре неколико дана администрација америчког председника Доналда Трампа одобрила је испоруку тешког наоружања сиријским Курдима за ослобођење Раке од терориста Исламске државе. Влада Турске је негативно реаговала на то што САД, упркос противљењу Анкаре, указују помоћ курдским одредима.
Трампову одлуку да наоружа сиријске Курде новинар и историчар Блиског истока Немања Старовић види као континуитет америчке политике која у Сирији траје већ две и по године, а која је почела драмом у граду Кобанију на северу Сирије крајем 2014. и почетком 2015. године.
„Тада је такозвана Исламска држава заузела готово читаву територију тадашњег курдског кантона, чији је центар био у Кобанију, а око 400.000 избеглица, махом Курда, било је протерано на територију Турске. Анкара се тада понела прилично неочекивано, одбивши да омогући допремање помоћи курдским борцима у опкољеном Кобанију, а није дозволила ни прелазак курдских бораца из других кантона на северу Сирије и саме Турске који су желели да помогну својим сународницима. Са друге стране, Анкара је дозволила пролазак пешмерги из Ирачког Курдистана, чиме је показала различит приступ који има према сиријским Курдима и Курдима из Ирачког Курдистана, са којима јако добро сарађује у трговини нафтом и другим производима“, објашњава Старовић за Спутњик.
Тај догађај је, подсећа Старовић, дефинисао политике великих сила на северу Сирије, које су и данас актуелне. Како каже, Демократске снаге Сирије, чију најдоминантнију компоненту чине сиријски Курди и њихове Јединице за заштиту народа, јесу управо она снага на терену која се налази најближе освајању Раке, престонице такозваног калифата ДАЕШ-а.
„Курдске снаге су неколико година уназад фаворити америчке администрације која их подржава и наоружава, али је интересантно да су за све то време успели да очувају добре односе са режимом Башара ел Асада. Чињеница је да је управо споразум који је Асад постигао са сиријским Курдима омогућио да велики део својих војних потенцијала сиријски лидер ангажује на другим деловима ратишта где су му били потребнији, препуштајући велике територије на северу Сирије управо курдским снагама, са изузетком два града — Хасаке и Камишлија. Добри односи са Асадовим режимом условили су и коректне односе Курда са Русијом и Ираном“, каже Старовић.
Према његовим речима, сиријске Демократске снаге и курдски одреди у њиховом саставу тренутно су опколили Раку са три стране, а најавиле су да ће током јуна покренути коначну офанзиву са циљем освајања овог града који има како стратегијски значај тако и веома важну симболичку улогу.
Међутим, напомиње Старовић, управо Јединице за заштиту народа сиријских Курда представљају огроман проблем за Турску, с обзиром на то да их Анкара, не без разлога, оптужује да су повезане са Радничком партијом Курдистана, које сматра терористичком организацијом. Како каже, зато и наоружавање Курда од стране САД представља потенцијал за даље компликовање односа између Анкаре и Вашингтона.
И Виктор Надејин Рајевски, виши научни сарадник Института светске економије и међународних односа Руске академије наука, за Спутњик каже да против ДАЕШ-а ефикасно могу да се боре само курдски одреди самоодбране Сирије, а чијим акцијама је и била условљена ова испорука америчког оружја.
„Ердоган је незадовољан и већ је изјавио да је то била одлука старе администрације, те да ће се он ипак договорити са Трампом и ’све то средити‘ на другачији начин. Али, то још увек није извесно. Зато би ситуацију требало прихватити онакву каква је сада. Испорука оружја је у току и то ће заиста помоћи Курдима да са значајнијим успехом крену у борбу против ДАЕШ-а, а реч је превасходно о борби за ослобођење Раке, и оружје се шаље Курдима управо како би ова операција била успешна“, каже Рајевски.
Проф. др Мирољуб Јевтић, уредник часописа „Политикологија религије“, за Спутњик каже да курдски сепаратистички покрет против ког се Турска бори представља само један део курдског народа, који има развијену националну свест. Други део је, како каже, дубоко прожет исламом и снажно подржава Ердогана.
„У овом моменту, тај део Курда који има развијену националну свест и који говори о курдском националном интересу се искрено и најефективније бори против Исламске државе. Са те тачке гледишта, одлука америчке администрације да им пошаље наоружање није изненађење. Оно што јесте необично је да Трамп наоружање шаље свим деловима тих неасадовских опонената Исламске државе, а ти други делови се заправо залажу за исте вредности за које и ДАЕШ“, напомиње Јевтић.
Он верује да ће наоружавање Курда од стране америчке администрације озбиљно пореметити турско-америчке односе.
„Снаге које ће се формирати и наоружати међу Курдима сасвим сигурно ће након остваривања циљева на територији Сирије представљати подршку оном делу курдског народа у Турској који је сецесионистички оријентисан у односу на турску државну политику. Ипак, не треба заборавити да врло снажне и борбене јединице међу припадницима Исламске државе чине сами Курди, којима ислам значи више од курдске националне свести“, закључује Јевтић за Спутњик.
