Два дана уочи закључења листе за учешће на ванредним парламентарним изборима на Косову албанске странке су се поделиле у две колоне. Једну предводи лидер Алијансе за будућност Косова Рамуш Харадинај, уз Демократску партију Косова (странка коју је донедавно водио Хашим Тачи) и странка Фатмира Љимаја Иницијатива за Косово. Други блок чине странка Исе Мустафе Демократски савез Косова, странка Беџета Пацолија Алијанса за ново Косово и новоформирана странка Иљира Деде Алтернатива. Покрет „Самоопредељење“ на изборе иде самостално.
Коалиција Тачи–Харадинај за многе је изненађење с обзиром да су њих двојица у више наврата покушавали да направе власт, али се она сваки пут завршила лоше. Процена је да је на овакву поделу у албанским странкама утицао пре свега Запад, чинећи тако да се направи јасна линија између политичара који су из кругова ОВК и оних који нису имали везе са том терористичком организацијом.
Процена је, међутим, да ниједна од ове две коалиције неће моћи сама да добије већину, па се сматра да ће покрет „Самоопредељење“ бити тај који ће одредити ко ће бити будући премијер Косова — Беџет Пацоли или Рамуш Хардинај.
Аналитичари, међутим, предност дају Харадинају из простог разлога јер ако би Харадинај опет остао без власти, могло би да дође до немира на Косову. Такође се сматра да ће уколико постане премијер Харадинај морати да настави разговоре са Београдом у Бриселу, иако је у више наврата рекао да бриселски дијалог треба прекинути.
У исто време коалиција окупљена око Исе Мустафе представаља неку врсту грађанске опције која би Западу могла да се „нађе при руци“ уколико би уследила хапшења у редовима коалиције окупљене око Харадинаја од стране Специјалног суда за злочине ОВК. Подсећања ради, амерички амбасадор у Приштини у више наврат је упозорио Албанце да „пазе кога стављају на изборне листе“ управо због поменутог суда и могућих оптужби.
Избори на Косову заказани су за 11. јун.
Пратите нас на Твитеру и први сазнајте оно што други прећуткују.
