Експерти за безбедност сматрају да последњи велики напад сајбер-вируса „вона крај“ личи на упад у сервере фирме „Сони“, када је очима јавности било изложено на хиљаде личних преписки руководства, за шта је била оптужена Северна Кореја. Неки су и сад пожурили да оптуже Пјонгјанг, али да ли је заиста тако?
Шеф турске Асоцијације информационих технологија и сајбер-безбедности Јавуз Селим Јуксел у разговору за Спутњик објаснио је да вирусе, односно злоћудне софтвере (малвере), стварају стручњаци за информационе технологије који раде за обавештајне службе.
„Хакери користе поверљиве информације америчке Агенције за националну безбедност које су процуриле у јавност, узимају их као основу и разрађују нове конфигурације малвера. У случају вируса ’вона крај‘ ради се управо о томе.“
Турски експерт објашњава да је тај вирус, односно малвер, креирала хакерска група „Шедоу брокерс“, чији су чланови расути и активни по целом свету. Није познат њихов тачан број, али је јасно да се ради о великој међународној криминалној групи.
„Замислите да се овде не ради о криминалцима у традиционалном смислу који иду да пљачкају банку, већ о људима који су добро потковани неопходним знањем, седе код куће и баве се програмирањем. Они стварају те злоћудне програме, односно вирусе, и врше нападе“, објашњава Јуксел.
Током претходних година, сајбер-напади су углавном били повезани са електронском поштом, када би појединац добијао поруку са вирусом. Отварајући писмо злоћудни програм би заразио његов рачунар. Тако су се до сада обично ширили сајбер-вируси.
„Ипак, требало би имати у виду да постоје и заиста драстичне ситуације, када, на пример, вирус напада сервер болнице. На тај начин се губе сви подаци о пацијентима и дешава се чак да човека на операционом столу не могу да оперишу, јер је нестала његова историја болести“, наш саговорник сликовито представља различите опасности од хакерских напада.
Представник Пиратске партије Француске Тома Ватанаб Верморел за Спутњик објашњава да је иницијална сајбер-опасност „уздизање и гајење културе тајне“, када грађани зависе од државе и специјалних служби.
„Тајна је увек слабост. Они који стварају систем чувања тајни, стављају себе у подређен положај у односу на оне који желе да открију ту тајну. Зато се ми као политичка странка залажемо за потпуно отворене изворе и за то да кодови буду свима доступни и познати, јер само тако онда нико не би зависио од крупних структура, било државе, било корпорација“, објашњава Верморел.
Наш саговорник додаје да није за чуђење што је и тако велика и озбиљна обавештајна служба као што је америчка заправо рањива.
„Ми управо указујемо на то да држава чува невероватно велике количину информација, али ко ће заштити грађане од напада на податке које чува држава? Информација мора бити слободна и доступна. Ниједан злоћудни софтвер онда не би имао смисла, ако не би било чувања тајни“, закључује Верморел.