Такву иницијативу покренула је правна компанија „ХЕАДС Консалтинг“, која планира да оснује организацију „Право робота“, која ће објединити представнике бизниса, правнике, државне званичнике, ај-ти стручњаке и инжењере роботике, пише РТ.
Структуру кодекса ће у великој мери одредити програм за развој дигиталне економије, који је руски председник наложио Влади да развије до 1. јуна. Очекује се да ће документи и закони у области роботике бити завршени у периоду од 2021. до 2023. године. Шеф Министарства комуникација Николај Никифоров је у априлу изјавио да ће програм обухватити девет подручја, а његове главне тачке ће бити представљене Влади крајем маја.
Стручњаци кажу да тренутно руско законодавство не садржи одредбе о роботима и вештачкој интелигенцији. Према њиховим речима, високотехнолошка индустрија је веома перспективна, и закони не би требало да успоравају и отежавају напредак у тој сфери, већ напротив — да олакшају руским научницима и руском бизнису да освоје део светског тржишта.
У првој фази требало би да буде прописан закон о употреби беспилотних летелица. Данас на тржишту највише има дронова, који се интензивно користе у области безбедности, економије, науке и у приватном животу. Међутим, у руском законодавству још не постоји прецизна дефиниција за дронове. Фраза „беспилотне летелице“ односи се на авионе којима управља пилот који се налази ван тог авиона и омогућава да се беспилотном летелицом сматра и радијски хеликоптер, као и ваздушни балон или ваздушни змај.
Руски закон не предвиђа одговорност за незакониту употребу беспилотних летелица, ако нанесу финансијску штету или физичку повреду. Поред тога, неки користе беспилотне летелице за „шпијунирање, односно прикупљање информација о животима других људи.
Михаил Липатов, директор „М индустрис“ и стручњак који се бави развојем беспилотних летелица, сматра да роботи и беспилотне летелице треба да буду интегрисани у законе.
„У ваздушном кодексу већ постоје норме на које би се требало ослањати, тј. не би требало правити неки посебан сајбер-кодекс, већ у постојећи додати аспекте који се тичу дронова. Ваздушни кодекс је већ крвљу написан, јер је конципиран на вишегодишњем, тужном искуству генерација. Принцип ’велике‘ авијације састоји се у томе да је неопходно осигурати безбедност путника, пилота и инфраструктуре. Раније је у случају беспилотних летелица било наведено само то да се треба побринути за безбедност инфраструктуре, док путници и пилоти нису спомињани. Али, сада се ситуација мења, постепено се уводе такси-дронови, роботи ће све више превозити људе ваздушним путем и на прво место избија безбедност путника. То је нови изазов — интегрисати дрон у ваздушни простор и обезбедити координацију са летећим објектима, којима управљају људи. Јасно је да то постоји и сада, али је потребно стално усавршавати. У принципу, ризици се стално повећавају. Осим тога, треба узети у обзир и економске аспекте. Индустрија дронова се развија веома интензивно, смена технологија се дешава на сваких пола године, док се рецимо у сфери компјутера то догађа једном у две године. Производња дронова је покретач раста многих индустрија. Однос човека и робота већ је одавно требало регулисати, и у ваздуху и на земљи, иако је на земљи то лакше урадити. У суштини, модернизација руског законодавства у овој сфери је просто потребна“, рекао је Липатов за Спутњик.
Стручњаци такође сматрају да би требало донети законе и о производњи и коришћењу беспилотних возила. Ова индустрија је у порасту — „Убер“ је већ почео тестирање беспилотних таксија на улицама америчког Питсбурга. Пандани беспилотним системима постоје и у Русији, али произвођачи не могу да их тестирају јер је то тренутно незаконито. Због тога су руске компаније приморане да своја возила одвозе у Америку, где је то дозвољено, и да тамо врше тестирања. Такве баријере, сматрају експерти, спречавају технолошки развој земље.
Да би се сустигао Запад у тој сфери, први нацрт закона о дроновима и беспилотним возилима требало би да буде донет већ ове године.
Стручњаци наводе да би закон о беспилотним возилима требало да се дотакне и сфере осигурања.
Ако иницијативу подржи Државна дума, следећи корак биће стварање нацрта закона о увођењу у правно поље вештачке интелигенције. Прецизирање терминологије као што је робот, вештачка интелигенција, робот са вештачком интелигенцијом и слично, означиће почетак будућег стварања закона о сфери роботике.
