Парламент Украјине је требало да размотри два закона о статусу верских организација. Први закон предвиђа да верске организације чији руководећи центри се налазе у држави коју је Украјина прогласила за „државу агресора“ могу да именују митрополите и епископе само у договору са украјинским властима. Други закон омогућава парохијанима да мењају јурисдикцију црквених општина, чији центри су како у Украјини, тако и ван ње. У Украјинској православној цркви Московске патријаршије (УПЦ МП) те законе сматрају репресивним и плаше се да ће они озаконити отимање храмова.
Како је за Спутњик рекао портпарол Руске православне цркве Владимир Легојда, ти закони ће омогућити забрану УПЦ МП и заузимање храмова и дати правне основе за легализацију међуконфесионалних конфликата у Украјини.
У Украјини делују канонска Украјинска православна црква Московске патријаршије, непризната Украјинска православна црква Кијевске патријаршије и Украјинска аутокефална православна црква.
Украјинска православна црква Московске патријаршије је више пута обавештавала јавност о притисцима на свештенство и о отимању православних храмова и манастира од стране представника УПЦ КП. Између осталог, у периоду од 2014. до 2016. године УПЦ МП је отето 40 храмова.
