Изборна кампања на Косову и Метохији још није званично ни почела, а премијер нове косовске владе већ је избран —Рамуш Хардинај. То прогнозирају и приштински медији и косовски аналитичари, наводећи да је „коалиција мира“ —Демократски савез Косова (ЛДК), Алијанса за ново Косово (АКР) и иницијатива „Алтернатива“, немоћна пред коалицијом „рата“ предвођена Демократском партијом Косова (ПДК), Алијансом за будућност Косова (ААК), Иницијативом за Косово (ИК) и девет мањих партија.
У исто време, све очи су упрте у покрет „Самоопредељење“, јер је оцена да би они могли, ако затреба, да буду ти који ће бити тас на ваги за будућу власт. С обзиром на то да у овом покрету постоје и заговорници рата и присталице мира, али и представници цивилног друштва — тешко је рећи каква ће бити њихова одлука.
Ову изборну борбу између две коалиције медији у Приштини већ су назвали „борбом пиштоља и ружа“ („Ганс енд роузес“). С друге стране, унапред одређени победник и коалиција коју предводи су не само персонификација рата на Косову, већ и подсећање Запада на сопствене „грехе“ које је починио подржавајући их. Утолико је мање схватљиво зашто Запад ову коалицију форсира, посебно ако се осврнемо на чињеницу да са те стране света учестало стижу опаске да би требало „заменити“, политичаре са Косова који су бивши припадници ОВК.
Но, ни претње које у последње време стижу из истих структура ОВК, а које су уперене ка Западу — њиховом творцу — нису биле препрека да их Запада подржи. Питање је зашто? Ако је Запад већ унапред „одредио“ победника, да ли опција „мира“ има било какву шансу?
Бељуј Бећај, политиколог из Приштине, каже да су им шансе мале, али могуће. Док политички аналитичар Живојин Ракочевић, без много размишљања оцењује да су оне — минималне.
Бећај мисли да ће Харадинајева коалиција имати предност, а то није плод само њиховог расуђивања него је „вероватно тај спој направљен са стране“.
„Ту пре свега мислим на инстанце међународних утицаја. Овај други блок верујем да ће бити достојан супарник, и не бих до краја искључио могућност да после избора дође до расподеле снага која би на њихову страну довела и ’Самоопредељење‘. Такође, мислим да је за њих хендикеп што им се ’Самоопредељење‘ није прикључило пре избора, јер према нашем уставу, они који имају коалицију имају и предност у формирању власти, што је још један хендикеп“, наводи наш саговорник.
Ракочевић је уверен да коалицији око Мустафе пре свега недостаје подршка у међународној заједници. Али не само то.
„Међународна заједница у једном делу тог спектра окупљеног око Мустафе види наследнике комунизма који не могу да доносе брзе одлуке и који поштују некакве форме, а Американцима то никако не одговара. Они хоће све и сада и одмах. У ’Самоопредељењу‘, с друге стране, немају крви на рукама, и они су мутација онога како мисле да је изгледала ОВК. Ту је и тај тајкунски део, који међународна заједница такође у неку руку не жели, тако да су им шансе минималне“, каже Ракочевић.
Тајкунски део о коме Ракочевић говори односи се на Беџета Пацолија који слови за једног од најбогатијих Албанаца у свету, али и човека који је имао одличан бизнис пре свега у Русији.
Американцима управо тај детаљ из његове биографије боде очи јер имају сумње да би се продао за паре и руске везе. С друге стране, Пацоли је једини који на Косову не само да прича већ и навелико ради. Гради и запошљава косовске Албанце, а то се не свиђа ни неким Албанцима. Управо ту лежи и разлог због чега је Пацоли као трећи председник у историји Косова био уједно и председник са најкраћим роком на том функцији свега месец и нешто дана (22. фебруар 2011. — 4. април 2011.)
У прилог снаге Харадинајеве коалиције иде чињеница која на Косову одавано није тајна, а то је да лидери партија окупљених у овој „ратној“ коалиције имају везе не само међу криминалним структурама већ и у деловима који се тичу одласка бивших припадника ОВК у борбе под заставом „Исламске државе“. Тачније речено, да контролишу и тај део косовског друштва чије повратнике са сиријских ратишта називају и — „псима рата“.
