Председник Републике Српске Милорад Додик рекао је да има информацију да је Савет министара БиХ донео управо овакву одлуку и оцењује да је то велеиздаја Српске и преношење надлежности које угрожава безбедност.
Галијашевић објашњава да су досад о томе ко треба да се нађе на „црној листи“ СБ УН, на основу података које припрема Обавештајно-безбедносна агенција, одлучивала ентитетска министарстава унутрашњих послова и Агенција за истраге и заштиту.
„Сада би о томе могло да одлучује Председништво, што је незаконита и антиуставна одлука, али пре свега опасна за мир у региону и Европи“, каже за Спутњик Галијашевић.
То би, упозорава он, отворило врата да лица са терористичком прошлошћу могу да оперу биографије и слободно се крећу по БиХ, региону и свету, што носи велику безбедносну претњу.
„У БиХ се већ неко време перу биографије. Прво смо примили шест лица из Гвантанама над којима не постоји адекватан безбедносни надзор. Примили смо највећег специјалисту за минско-експлозиван средства Тарика Махмуда Ахмед ел Саваха, који је код нас на ресоцијализацији. Примили смо и припаднике ’алжирске групе‘ којим такође немају надзор. Ослободили су из имиграционог центра Абу Хамзу који представља претњу националној безбедности БиХ, који је као држављанин Сирије после седам година пуштен из имиграционог центра“, наводи Галијашевић.
Он подсећа да је пре седам-осам година министар безбедности Тарик Садовић експресно смењен када је покушао да уклони са листе извесног Сафета Дургутија, директора терористичке организације Везир из Травника, а онда су ове власти скинуле с листе и Дургутија и организације попут „Беневоленс интернешенел фондејшен“, којој је „избрисано“ опасно поглавље из биографије тиме што је преименована у „Босанска идеална футура“.
Према његовим речима, многим терористима који се и данас налазе на листи СБ УН као што су Лахгар Бумедијен, Бенбел Касем уклоњена је „босанска биографија“, чиме се стварају услови да се настави брисање терористичких досијеа таквих лица која добијајући нова документа могу без оптерећења да прелазе границе.
„Само је листа СБ УН релевантна. Сада нам кажу да се на ту листу не може ставити нико док Председништво БиХ не да сагласност. И то у време кад се са сиријског ратишта враћају припадници Нусра фронта и Исламске државе. На овај начин се потпуно уклања било каква препрека да се они несметано крећу по Европи и угрожавају друге земље“, оцењује наш саговорник.
Коментаришући реаговање председника Додика, Галијашевић каже да Република Српска ову одлуку Савета министара третира као пренос надлежности на заједничке институције, чиме се умањује улога МУП-а Српске. Притом, додаје он, Српска се једина бори против терористичке претње због чега је имала и жртве: полицајца убијеног у Зворнику, два убијена војника, а никад није утврђено која је група стајала у позадини тих терористичких аката.
„С друге стране, измишљено је да неко прети ликвидацијом министру Драгану Мектићу. Прашином која се дигла око приче о могућем атентату на њега у ствари се прикрива ова одлука које је практично већ донесена“, сматра Галијашевић.
Саговорник Спутњика критикује и западне земље које, по његовом мишљењу, не желе искрено да униште терористичку мрежу и њене пипке у БиХ.
„Они не желе обрачун са терористичким групама него њихово даље усмеравање и инструментализовање у сврху својих геополитичких интереса. Зато ми видимо убијање појединих команданта али не и промену политике која би одлучно уништила и војнички поразила терористичке организације“, каже Галијашевић.
Кад је реч о БиХ, како упозорава, није испоштована ниједна безбедносна процедура.
„Нити се онемогућавају такве организације, нити њихово финансирање, прање новца, нити се ометају људи који воде те организације, нити је заробљен неко ко је отишао или се вратио из Сирије. Постоје сталне нагодбе таквих појединаца и група и са тужилаштвом и са владом у Сарајеву, и са Бакиром Изетбеговићем“, са жаљењем констатује Галијашевић.
