Број осумњичених починилаца кривичних дела који нису Немци такође је порастао са 555.820 на 616.230 особа, а удео странаца у укупном броју починилаца повећан је са 5,7 на 8,6 одсто, показује статистика, по којој је највећи број починилаца у тој категорији дошао из Сирије, док су грађани Србије на седмом месту.
Из Сирије је 30.699 осумњичених починилаца кривичних дела, њих 17.466 су Авганистанци, 12.202 Ирачани, 9.882 Албанци, 8.332 Алжирци, 8.266 Мароканци, 7.684 грађани Србије, 7.251 Иранци, 5.039 грађани Косова, а 4.595 особа је у Немачку пристигло из Сомалије, показује статистика.
Жртве злочина усељеника су најчешће, чак у 80 одсто случајева, други усељеници.
Без обзира на раст криминала на скоро „свим фронтовима“, Немачка, у којој нису заборављене „пруске врлине“ искрености, лојалности, честитости, неподмитљивости, храбрости и даље важи за релативно сигурну земљу.
„Још увек важи реченица да је Немачка релативно сигурна земља“, рекао је професор криминалне психологије Рудигер Ег таблиоду „Билд“, коментаришући статистику криминала, и додао да је, када је реч о „бандама из Источне Европе“ и обијању станова, ту посебно на удару гранична област у покрајинама Бранденбург и Саксонија.
„Гледано на територији целе Немачке, бележи се, међутим, лаки пад броја провала у станове“, рекао је Ег и указао да су велики градови посебно на мети криминала.
„То је и у свету, тако да се насилници више окупљају у великим градовима, јер тамо су и илегални послови и трговина дрогом, женама, наоружањем… То се не дешава у неком селу, већ у Берлину или Хамбургу“, рекао је Ег и изразио уверење да Немци, ипак, нису тако много уплашени због узнемирујућих статистичких података.
„Статистика је дело бројева, и не плаши људе толико као што то политичари, можда, верују, али поједина кривична дела могу да веома јако утичу на осећај сигурности“, рекао је Ег и као пример навео напад на Божићном вашару у Берлину прошле године, са недужним људским жртвама, који је извео атентатор Анис Амри.
Оно што је занимљиво је повећан број криминалних дела чији су починиоци странци и азиланти, пристигли у рекама избеглица које су се слиле у земљу.
У 2015. години регистровано је 114.000 кривичних дела која су починили подносиоци захтева за азил, ратне избеглице и они који су на такозваном „дулдунгу“, односно, толерише им се из различитих разлога боравак у земљи, док је у 2016. години тај број порастао на 174.000.
Министар унутрашњих послова Томас де Мезијер је недавно, представљајући ову статистку криминала за 2016. годину, рекао да такви подаци не радују и да су у популацији азиланата и избеглица починиоци углавном, млади мушкарци.
„У тој групи је и код Немаца уочен један јасно виши степен криминалитета“, објашњавао је Де Мезијер ситуацију и понављао да је, међутим, највећи део избеглица поштен.
У области исламизма, прошле године је број кривичних дела порастао за 13,7 одсто у односу на 2015. годину — регистрована су 773 кривична дела. Ту, пре свега, падају у очи тешка кривична дела и атентати у Вирцбургу, Анзбаху и на Божићном вашару у Берлину, када је убијено 12 особа.
Када је реч о кривичним политички мотивисаним делима екстремне деснице, и ту је број порастао. Тако је 2016. у тој области регистровано 23.555 случајева, што је за 2,6 одсто више у односу на 2015. годину.
На другој страни, екстремна левица починила је 9.389 политички мотивисаних кривичних дела, што је за 2,2 одсто мање у односу на 2015. годину.
Танјуг
