Лондон
Престоница магловитог Албиона је на првом месту по броју етничких четврти које не поштују закон. Практично све источне, поједине јужне и северне области града насељене су мигрантима. То је већ други Лондон, који живи према својим неписаним правилима. Последњи пут су нови житељи Лондона гласно дали до знања да постоје у августу 2011. године када су у Тотенхему почеле масовне побуне које су се пренеле и на друге области и друге градове у земљи — Бирмингем, Бристол, Глостер, Ливерпул, Манчестер, Нотингем.
Брикстон је ушао у савремену историју Лондона као једна од најопаснијих области. Већина, односно четвртина становника, јесу придошлице из Индије и Африке, док су остале три четвртине становника прави мултикултурални коктел. Куће у том насељу су оронуле, улице прљаве, владају беда и незапосленост, а ноћне шетње никако нису безбедне.
Пекaм је одавно на првим страницама криминалистичких извештаја. Тај крај је насељен превасходно придошлицама из Нигерије и других афричких земаља.
Париз
Мигранти су окупирали предграђа француске престонице. Највећа густина насељености особа које нису пореклом из Француске бележи се на периферији Париза. Ту преовлађују придошлице из Африке и са Блиског истока.
Сен Дени је најопасније предграђе Париза, познато по томе што се у њему налази светилиште француских краљева — прво готско ремек–дело Европе, опатија Сен Дени, као и светски познати стадион „Стад де Франс“. Управо поред те меке фудбалских фанатика 13. новембра прошле године су одјекнуле три експлозије.
После терористичког напада у области Сен Денија, који је постао стециште џихадиста, француске специјалне службе спровеле су специјалну операцију хапшења организатора терористичког напада Абделхамида Абауда. У тој операцији разнела се терористкиња–самоубица, а пет полицајаца је рањено.
У насељу Клиши су Буа човеку је тешко да поверује да је у Француској, а још теже да је у Паризу. Улице се шарене од националних ношњи — арапских кефија, гвинејских бубуа, индијских сарија. Са свих страна одјекују источни напеви, около су гомиле смећа. У овом насељу 2005. године су избили масовни нереди као реакција на смрт два момка туниског и мауританског порекла, који су се сакрили од полиције у трафо–станици и погинули од струјног удара.
Берлин
Немачка канцеларка Ангела Меркел вероватно се не би изненадила када би чула да су поједине области Берлина престале да буду немачке и да више не желе да живе по општим правилима. Готово петина становништва тог града су странци. Донедавно су већину тих чинили Турци.
Кројцберг се налази у близини места где је некада био Берлински зид, очигледно као симбол уједињене Немачке. Готово трећина житеља Кројцберга (160.000 становника) су турски гастарбајтери са породицама, плус натурализовани Турци. И целој тој кохезивној моноетничкој маси немачка канцеларка намерава да усади европске вредности
Област Нојкелн су Немци крстили као „нови гето за придошлице“. Ту бије криминално срце немачке престонице. Четвртина становништва живи испод границе сиромаштва, али нико не жури да нађе посао, јер сви више воле социјална давања и криминал.
Централна област Берлина, Моабит, данас се не може препознати. Сада тамо људи се моле, једу, врше нужду, пију и плешу на тротоарима. Хиљаде избеглица из Сирије, Ирака, Авганистана донеле су са собом нове културне традиције. Мигранте гостољубиво насељавају у општинске станове. Такав комшилук није по укусу урођеницима, али они више воле да се не повезују и понизно се повлаче из Моабита.
Мадрид
Мигрантски таласи један за другим запљускују престоницу Шпаније. Избеглице се шире у великом граду, насељавајући етничке области и попуњавајући редове криминалних армија и бораца за зидање калифата.
„Лавапјез је пут око света за неколико евра“, тако представљају туристима најмултикултуралнију област шпанске престонице. Највећи део становништва су имигранти из Африке и Азије, Индије и Кине. А током ноћи живот овде не тече по туристичким законима. После терористичких напада 2004. године у Мадриду управо је овде полиција почела масовна хапшења.
Стокхолм
Тихи Стокхолм, чини се, бесконачно је далеко од политичких бура, али безбрижна времена су прошла. Мултикултурализам беспоштедно наступа на градове Малишу и Карлсону.
Предграђе Ринкебју житељи шведске престонице нежно зову „мали Могадиш“, јер су највећи део његових житеља Сомалијци. Готово 90 одсто те области насељавају мигранти. Погроми и пожари ту су свакодневни, али полиција више воли да заобилази тај нешведски крај Стокхолма.
Копенхаген
Данска престоница је била једна од бајковитих оаза мира у Северној Европи, али данас житељима тог града није до бајки.
Епицентар исламизма у Копенхагену је Тингбјерг. Рођени Данци журе да се преселе из те четврти која има ружну репутацију. И постепено се Тингбјерг претвара у имигрантску енклаву која није под контролом власти. Ту је 2011. године било објављено увођење шеријатског закона.
Брисел
Данас сви терористички путеви воде у Брисел, односно у његова предграђа. По разноликости етничког састава и потенцијалној терористичкој опасности насеље Скарбек не заостаје за својим познатијим суседом. После бриселског напада полиција је у Скарбеку спровела истрагу и пронашла солидан арсенал: 15 килограма експлозива, 150 литара ацетона, 30 литара водоник–пероксида, детонаторе, кофер са ексерима и шрафовима, материјале за израду експлозива и заставу ДАЕШ–а. Било би довољно за много више од једног терористичког напада.
