Први контингент јагњећег меса из Србије у Кину кренуће за два месеца, изјавио је Спутњику Ђорђе Кузминац, извршни директор Индустрије меса „Ђурђевић“, прве која је добила дозволу за извоз јагњетине на кинеско тржиште.
Реч је, како је напоменуо Кузминац, о пробном контингенту од 3.000 јагњади, које је та индустрија меса из околине Пећинаца у Срему посебно припремала за тржиште Кине, до кога ће месо бити превезено у контејнерима.
Прва дозвола за извоз јагњећег меса у Кину добијена је, а до јуна би још осам кланица требало да добију такве сертификате. Врло брзо би требало да уследе и дозволе за извоз говедине, а до краја године и свињског меса, најавио је министар пољопривреде Бранислав Недимовић.
Србији су се отворила велика врата још већег кинеског тржишта и могућност да почне да подиже сточарску производњу. Како рече Недимовић, не треба преко ноћи очекивати чуда, јер ни проблеми нису настали преко ноћи.
План је прављен за наредних пет до двадесет година, током којих ће се заједно опорављати и подизати и извоз и домаћа сточарска производња.
А она константно назадује од деведесетих година прошлог века. Професор Пољопривредног факултета Миладин Шеварлић је за Спутњик указао да је довољно само упоредити податке из 1990. и 2012, када је урађен пољопривредни попис. Те 2012. број говеда био је 68 одсто мањи, број свиња чак био 380 одсто мањи него деведесете године, а број оваца смањен је 90 одсто. И после 2012. пад сточарске производње је настављен, годишње око два одсто.
А сточарство је увек било мера успеха једне пољопривреде. По речима агроекономисте Милана Пространа, оно сада у Србији у укупном приходу пољопривреде учествује тек са 30 одсто, а све испод 60 одсто се сматра слабим резултатом.
Већ из тог податка је јасно колики нас посао на опоравку сточарства чека. Зато не треба да чуди констатација министра пољопривреде Недимовића да нема извоза у Кину преко ноћи. Извозне дозволе, као и меморандум о разумевању са Кином о безбедности хране, представљају тек основ за развој сточарског сектора и извоза меса у наредних 10 до 20 година.
Шта може држава да учини да олакша постојећим сточарима, али и нове приволи том послу. Тим пре што је од 4.600 села у Србији свако четврто на путу нестајања, јер чак у у 986 села има мање од по сто становника. За деценију између два пописа, сеоско становништво се смањило за око 311.000 житеља, односно за 11 одсто.
Уредбом Владе Србије из фебруара ове године, утврђено је да се за директна плаћања субвенција у пољопривреди издвоји 18,67 милијарди динара, од чега 1,3 милијарде на име подстицаја за тов јунади, јагњади и свиња. Подстицаји за тов јунади износе 10.000 по грлу, са 7.000 се субвенционише свако грло овце, а за јагње још додатне 2.000 динара.
Простран је за Спутњик оценио да су, поред тога, неопходна озбиљна улагања. Како процењују агроекономисти, пре свега у набавку око 20.000 стеоних јуница и 30 до 40 хиљада телади намењених тову за извоз. Са додатних 100.000 јунади, што значи око 200.000 говеда, биле би подмирене домаћа тражња и квота коју имамо за извоз у ЕУ, а тек са двоструким увећањем могло би да се разговара и о извозу у Кину.
И у Министарству пољопривреде сматрају да су, уз мере државних подстицаја за подизање нових стада и изградњу фарми и прерађивачких капацитета, неопходне инвестиције. Било да је реч о српско-кинеским заједничким улагањима или само кинеским. Убрзано увећање сточног фонда је могуће уз свеж капитал. Наравно, и за то је потребно време, поготово у говедарству, где за ново теле и његов тов треба око две године.
Подизању сточарства, села и пољопривреде уопште требало би да допринесе и покушај враћања задруга које су девастиране. Планирано је да у наредне три године у 500 великих села буде формирано 500 задруга. Расписан је конкурс за добијање средстава на која, на основу бизнис плана, могу да рачунају и постојеће и новоформиране задруге.
Секретар Удружења за сточарство у Привредној комори Србије, Ненад Будимовић, каже за Спутњик да је добијање првог сертификата за извоз јагњећег меса у НР Кину добар и позитиван сигнал да се крене у озбиљнију сточарску производњу.
Он сматра да је држава доста урадила кроз подстицаје, али да надаље треба разговарати и о могућностима финансирања производње посредством повољнијих кредита.
И по оцени Будимовића, посебно је важно проналажење стратешких партнера, потенцијалних улагача у развој српског сточарства, на чему држава треба да ради.
Он указује да би била добродошла и едукација самих произвођача како би њихова производња одговарала захтевима пробирљивог кинеског тржишта. Није проблем организовати едукације, да ли кроз локалну самоуправу или Задружни савез Србије. Србија, како је оценио, има довољно стручњака да то уради.
Напомиње да је управо ових дана на новосадском Сајму пољопривреде организован директан разговор представника руске агенције за безбедност хране „Росехољнадзора“ и српске привреде која на руско тржиште пласира месо, млеко, воће и поврће.
„Било је доста корисних савета шта је то што Русија тражи у смислу квалитета и следљивости, односно да ли је роба стварно српског порекла, и сигурно да је едукација те врсте добродошла не само за руско, него и за кинеско тржиште“, подвукао је секретар Удружења за сточарство ПКС-а.
Србија, како је закључио, има потенцијалне квалитетне купце, што је данас у бизнису најтеже обезбедити.
„Ми имамо Руску Федерацију, имамо Кину, два светска гиганта у потрошњи хране и имамо њихову подршку и логистику, коју би требало да искористимо“, оценио је Будимовић за Спутњик.
