Преференцијални извоз јунећег и јагњећег меса у Кину најављен је још с краја 2015, када се премијер Србије вратио из посете тој земљи. Тада је на питање да ли је то превелики залогај за Србију одговорио да верује да ћемо успети. Министар пољопривреде Бранислав Недимовић управо је најавио да ће у мају у Кини бити потписан споразум који ће омогућити извоз меса на кинеско тржиште. Да ли смо ближи том успеху?
„Имамо три сертификована објекта за извоз јунећег и јагњећег меса у Кину. У мају идем да потпишем споразум о безбедности хране са кинеском Агенцијом за безбедност хране“, рекао је Недимовић. Како рече, шест кинеских компанија заинтересовано је за прераду меса из Србије. По најави министра пољопривреде рекло би се да смо ближи том извозу. Зашто су онда скептични наши агроекономски аналитичари Бранислав Гулан и Милан Простран.
У међувремену, за протеклу годину и по дана, уместо да се производња јунећег меса повећа, и не само због Кинеза, она је у прошлој години спала на најнижу цифру од око 75.000 тона, каже за Спутњик Гулан, члан Академијског одбора за село САНУ. Пре пет-шест година производили смо 100.000 тона, подсећа он. То је, наравно, последица малог броја говеда и товних јунади. Од 1990. године број говеда у Србији је у сталном паду. Тада их је било око два милиона, подсећа Простран. За десет година број се смањио на милион и по, да би према Пољопривредном попису из 2012. цифра била сведена на око 900.000. Товних јунади је тек између 15.000 и 20.000, каже Гулан.
Спрам те је и слика нашег извоза. Тако је Србија 1990. године у свету продавала 30.000 тона „беби бифа“. После укидања санкција, од 1996. добијен је годишњи контингент за извоз „беби бифа“ у земље ЕУ од 8.875 тона. Тој количини се никада нисмо ни приближили, констатују Гулан и Простран. Извоз „беби бифа“ је опадао из године у годину. Тако је 2008. извезено укупно 1.700 тона, следеће године мање од 1.000 тона, да би 2015. године извезли само 315 тона. Прошле године извоз је износио око 400 тона „беби бифа“, а укупно говеђег меса 1.600 тона. Количина која би, по речима Пространа, била довољна за једну улицу у Пекингу.
Гулан објашњава да извоза није било јер немамо јунади у тову. За 10.000 тона „беби бифа“ потребно је, како каже, најмање 100.000 јунади. То јунади што гајимо највећим делом подмирује домаће потребе, а део стигне и из у воза. За разлику од драматичног пада легалног извоза јунетине, онај нелегални — „прекодрински“ је стабилан. Сваке године око 5.000 јунади, односно 25.000 тона јунетине пређе Дрину. Колико оде на Косово и Метохију није познато, али ни та цифра, кажу, није безначајна.
Ништа боље није ни са овцама, по последњем попису било је укупно 1.700.000 грла. Само на пашњацима Старе планине седамдесетих година прошлог века било их је пола милиона. Сада јагњади немамо ни за наше кафане, сликовито је приметио Простран.
Уредбом Владе Србије од пре месец дана утврђено је да се за директна плаћања субвенција у пољопривреди издвоји 18,67 милијарди динара. На име подстицаја за тов јунади, јагњади и свиња издвојено је укупно 1,3 милијарде динара и још за отељене краве 20 милиона. Подстицаји за тов јунади износе 10.000 по грлу, а 2.000 динара по јагњету. Колико ће то помоћи да се обнове штале и стада?
Ипак би, првенствено, био неопходан увоз око 20.000 стеоних јуница и 30 до 40 хиљада телади намењене тову за извоз. Са додатних 100.000 јунади, што значи око 200.000 говеда, биле би подмирене домаћа тражња и ЕУ квота. Тек са двоструким увећањем могло би, како се процењује, да се разговара и о неком извозу у Кину.
Дакле, неопходна су озбиљна улагања. Уосталом, сточарство је увек било мера успеха једне пољопривреде. У Србији оно у укупном приходу пољопривреде учествује тек са 30 одсто, а све испод 60 одсто сматра се лошим резултатом. Зато је и разумљива скепса наших познатих агроекономиста. Простран сматра је извоз јунећег и јагњећег меса у Кину за сада без реалног основа, поготово с обзиром на удаљеност и величину тржишта. Купце у ЕУ и окружењу већ имамо и првенствено треба да се окренемо тим тржиштима, каже Простран за Спутњик.
