Амерички председник Доналд Трамп присуствоваће самиту НАТО-а 25. маја у Бриселу, потврдила је Бела кућа. Како је наведено, „председник је нестрпљив да се састане са својим партнерима из НАТО-а како би потврдио чврст ангажман према Алијанси и разговарао о питањима пресудним за ту организацију, посебно о подели одговорности савезника и улози НАТО-а у борби против тероризма“.
Овај ентузијазам Вашингтона по питању самита у Бриселу прилично зачуђује, с обзиром на изјаве које је лидер САД давао током предизборне кампање о томе како је НАТО застарео и како га треба укинути.
Да ли је Трамп променио мишљење о Северноатлантској алијанси и шта ће се заиста наћи на дневном реду предстојећег самита? Александар Митић, председник Центра за стратешке алтернативе, за Спутњик каже да су Трампове изјаве током председничке кампање о томе да је НАТО превазиђен, као и његове изјаве о Русији, изазвале праву хистерију не само у естаблишменту у Вашингтону, неолибералним медијима, већ и у самој Алијанси.
„Уследио је очекивани притисак на Трампа да промени став. Он је из Вашингтона притиснут од стране војно-безбедносног естаблишмента под оптужбама да би, у супротном, важио за марионету Владимира Путина. Из самог НАТО-а у мисију убеђивања америчког председника послата је британска премијерка Тереза Меј, која га је прва и навела да изнесе помирљивији став о Севереноатлантском савезу“, објашњава Митић.
Како каже, Трамп је након посете шефице британске владе тај свој помирљивији став поновио и преко секретара одбране Џима Метиса и потпредседника Мајка Пенса, током њихових посета Европи.
„Када је реч о источној Европи, Балтику и Украјини, на Трампа се утиче на линији снажне русофобије, док када је питању Балкан, притисак се врши преко НАТО чланица попут Хрватске и Албаније и НАТО-проксија као што су режим у Подгорици, Сарајеву и Приштини. Ту је наравно и оркестрирана кампања западних медија — створена је атмосфера вештачке тензије на Балкану засноване на србофобији, уз сталне притиске и провокације, пре свега о ’Великој Албанији‘, са тежњом да се реакције Београда представе као некаква агресивност Србије. Циљ ове кампање да се не допусти да Трамп одустане од Балкана и да га, како кажу, препусти Русији. Јасно је да ће на самиту у Бриселу постојати снажан лоби који ће на агенду постављати питање Русије, укључујући и утицај Москве на Балкан“, напомиње Митић.
То, међутим, указује Митић, није у складу са иницијалним намерама самог Трампа, који има друга два приоритета — стварање снажне коалиције против Исламске државе и постављање питања буџета на агенду самита.
„Трамп је у више наврата, последњи пут приликом сусрета са Ангелом Меркел, експлицитно тражио да чланице НАТО-а повећају своје војне буџете на два одсто БДП-а. Само пет чланица Алијансе је то и учинило — САД, Велика Британија, Пољска, Естонија и Грчка, док је за неке од најбогатијих држава-чланица Савеза, попут Немачке и Канаде, та цифра апсолутно неприхватљива и недостижна у ближој будућности. Јасно је да унутар НАТО-а постоји страх од тога да ће питање буџета доминирати на агенди самита, а не такозвана руска опасност, тема коју гурају ’јастребови‘ у већини држава-чланица“, каже Митић.
Према његовим речима, унутар чланица Северноатлантског савеза постоји страх и од тога шта заиста Трамп жели са Алијансом и европском безбедношћу.
„Он још није именовао неке од кључних званичника задужених за Европу, попут помоћника државног секретара за Европу или амбасадора при НАТО-у. Због тога је јасна нервоза која постоји у Бриселу, а која се манифестује и кроз дозу непоштовања самог Трампа натписима у западним медијима, а на основу извора у НАТО-у, о томе да се структура самита Алијансе у Бриселу прилагођава такозваној краткој пажњи америчког председника, његовој непредвидљивости, незнању о спољним пословима, те одлуком да се управо због те ’Трампове непредвидљивости‘ избегне уобичајена заједничка декларација на крају самита“, истиче Митић.
Јован Ковачић, председник организације „Ист-Вест бриџ“, за Спутњик каже да се Трамп суочио са чињеницом да је предизборна кампања једно, а реалност председниковања нешто потпуно друго.
„Мислим да је амерички лидер на почетку можда био мало погрешно схваћен, или је можда незграпно изговарао неке процене да НАТО мора да се реорганизује, мада те тезе у Америци и дан-данас стоје. Алијанса је у том смислу у истом кошу као и Уједињене нације, и то је свима јасно. Верујем да је то био Трампов фокус, да је НАТО, овакав какав јесте, једна гломазна и оптерећена организација, како политичким багажом тако и економским проблемима, која сада мора себе да нађе у новим условима, нарочито када је реч о борби против терора“, каже Ковачић.
Према његовом мишљењу, Трамп је у међувремену схватио да реструктурирање Алијансе, на начин на који је он то у предизборној кампањи желео, није нити лако нити зависи од једног човека или једне земље.
„Он се суочио са суровом реалношћу да неке организације, ако заиста желите да их промените, захтевају јако много труда и времена, као и велики број квалитетних и мудрих људи. Међутим, јасно је да је Америка везана за НАТО и обрнуто, а гро обавеза Алијансе се ослања на америчку економску, техничку и војну моћ. Сасвим је друго питање како ће се у будућности наћи нова сврха НАТО-а“, закључује Ковачић за Спутњик.
