Када се САД боре за свој утицај на Балкану онда је то „промоција мира и стабилности у региону“, а када то чини Русија, онда је то њен „малигни утицај“ на Балкану.
Без имало зазора је, наводећи те констатације, поручио у среду високи званичник америчког Стејт департмента на заседању Поткомитета за спољне послове. Исти онај Хојт Брајан Ји који је пожурио у Скопље последњих дана априла са својом миротворачком улогом.
А како то изгледа видео је цео Балкан, а и шире, у претходних пола године на случају Македоније. Када су након ванредних парламентарних избора схватили да је опет највише гласова има власт која им није по вољи, потегли су свој најјачи адут на Балкану који никада не омане — Албанце. На њихову подршку, или, боље речено, потпуну послушност увек могу да рачунају, а поготово кад им се интереси поклопе, као у македонском случају.
Резултат свега је прекршено давно договорено и увек поштовано, мада неписано, правило да Владу састављају најјача македонска и најјача албанска партија. Али кога брига за принципе када је амерички интерес у питању.
Тако је непринципијелно на брзину, после избора, сачињена и „тиранска платформа“, односно услови испод којих албанске партије у Македонији неће у коалицију са македонском партијом, на које је пристао лидер СДСМ Зоран Заев. Ти услови су оцењени као први корак ка неуставној федерализацији Македоније. Али кога је брига за кршење Устава Македоније када су амерички интереси у питању.
Македонска странка ВМРО-ДПМНЕ, која је опет освојила највише гласова и из које је председник Македоније Ђорђе Иванов, упрскос томе што је опредељена за евроатлантске интеграције, за амерички укус је много често гледала пут Русије и Истока. Све интензивнија сарадња са Москвом, коју је пратила и све јача привредна активност, пре неколико месеци је обележена и отварањем македонског привредног представништва у Русији.
Да је ђаво однео шалу САД су оцениле када је на кинеском Путу свиле најављен воз од Пиреја до Будимпеште. Македонија као прва станица на том путу продора кинеске економије и утицаја право у средиште америчког забрана, каква је ЕУ, за САД није било пожељно. Поготово што је после руског гасовода „Јужни ток“, који су САД „успешно“ зауставиле, све „бринући“ за диверсификовано снабдевање Европе гасом, васкрсао „Турски ток“.
Још када је Македонија оценила да би јој добро дошао крак којим би се накачила на „Турски ток“ и решила питање снабдевања (руским) гасом, амерички одговор је био сасвим очекиван. Поготово у околностима када се Русија после успешно одигране улоге у Сирији на велика врата вратила на међународну сцену. Ризиковати и са Балканом, и још после приближавања Русије и Турске, за САД је било потпуно неприхватљиво.
У тој широј слици гледања на ствари, Македонију је било важно дестабилизовати. Јер како је за Спутњик оценио аналитичар Александар Павић, нестабилна Македонија онемогућава реализацију великих пројеката и продор утицаја Русије и Кине. Зато и не чуди што се на почетку кризе у Македонији огласио НАТО, незамењиви амерички оперативац.
„Када не може да задржи поредак који му одговара, НАТО намерно изазове кризу и онда покушава њом да управља. То му је једна од специјалности“, истакао је Павић.
На питање о геополитичком положају Македоније са Заевом на челу Владе и албанским партијама у парламентарној већини, аналитичар из Скопља Бранко Ђорђевски каже да ће њихова већ показана лојалност према Западу бити много више учвршћена.
„Једноставно, оно што се тражи од ове Владе она ће испоручивати“, каже Ђорђевски за Спутњик.
Балкан је линија ватре између Москве и Вашингтона, то није никаква тајна, каже он, истичући да ће Македонија само делити судбину те конфронтације.
Сада су, сматра он, Вашингтон и Брисел у већој офанзиви у односу на руске покушаје да имају већи утицај у региону. Упркос томе, његова оцена је да врата Москви у Скопљу неће бити затворена.
„Данас нико у свету не жели да затвара врата сарадње ни са једном страном, посебно у економији“, истакао је Ђорђевски, напомињући да ће Иванов као председник Македоније и даље бити отворен за сарадњу са Москвом и да у том погледу он нема резерве. Уосталом, већ се зна да ће 24. и 25. маја бити у посети Москви, о чему је известио помоћник руског председника Владимира Путина.
Нема сумње да ће приликом те посете бити речи о ситуацији у Македонији и региону. А шта су циљеви Кремља у региону, амерички миритељ у Македонији Брајан Ји рече да је „веома тешко предвидети или читати мисли руском председнику Владимиру Путину“.
„Али могу да кажем да су на основу покушаја последњих месеци у региону тежили повећању утицаја, покушавали су да их одврате од окретања западним институцијама, ЕУ и НАТО-у, и да створе што већу зависност тих држава од Русије“, рекао је Ји обраћајући се члановима Поткомитета за спољне послове у Сенату САД.
Судећи по агенцијским извештајима, председник Поткомитета републикански сенатор Дејна Рорабахер остао је усамљен у оцени да ставови Јиа и осталих сенатора који су слично говорили представљају русофобију.
Џаба је указивао да је Русија велика сила и да има право да покуша да прошири свој утицај у појединим деловима света, као што то чине и САД.
Помиритељ у Македонији Ји, међутим, сматра да тај „малигни утицај“ Русије на Балкану треба спречити. Ето откуд криза у Македонији. Зато је питање ко је следећи. Јер Ји се на седници Поткомитета бавио и Србијом и руским хуманитарним центром у Нишу у чије „чисте намере не верује“, спочитао је Русији и охрабривање Републике Српске на сецесију од БиХ, али и истакао да САД подржавају формирање војске Косова. Само да на то још приволе српску мањину у косовској влади. Хоће ли и за то имати неки македонски рецепт? А све зарад америчке „промоције мира и стабилности у региону“.
