Главни инжењер система на коме се сад интензивно ради, а тиче се контроле лета беспилотних летелица, стручњак компаније „Руски космички системи“ дела државне корпорације „Роскосмос“ Михаил Киречко, за Спутњик објашњава појединости:
„Сваки беспилотни апарат мораће да има опрему преко које ће систем сателитске навигације моћи да одреди његов положај и параметре кретања, а затим да све ове податке пошаље контроли лета.“
Стручњак објашњава да се већини савремених модела беспилотних летелица (БПЛ) оваква опрема већ уграђује, само да остаје отворено питање унификације и адаптације софтвера, на чему се сада ради.
„Програм, односно софтвер, не би требало да захтева много од оператера, већ му је на првом месту задатак да омогући безбедност рада беспилотних летелица. Систем програма контроле лета и сателитске навигације требало би да спрече сударе беспилотних летелица, посебно у околини аеродрома где су јаки сигнали канала комуникације цивилне авијације и где би они могли да ометају рад сигнала БПЛ“, објашњава Киречко.
На пример, рад многих служби за доставу пошиљки и пакета могао би бити аутоматизован и практично сведен на избор адресе лета, баш онако како већ одавно функционише аутомобилска навигација. У САД сличан пројекат развија НАСА.
„То је засад у нашем случају још далека будућност, наш задатак је да решимо све на системском нивоу, због чега стварамо специјалну платформу апликација ’у облаку‘. Принцип рада ће се сводити на оно како данас функционише избор и преузимање апликација за паметне телефоне из ’Апстора‘ и ’Гуглплеја‘“, истиче Киречко.
Систем би требало да регулише летове БПЛ тежине од 250 грама до 30 килограма. Управо ове мере су узете као граничне јер испод доње границе летелице, стручно гледано, не представљају опасност, а изнад горње границе се рад летелица одвија према правилима грађанске авијације.
„Руски космички системи“ заједно са „Росавијацијом“ раде на сасвим новом систему правила и зато се сад осмишљава приступ целокупној проблематици, како би и летови малих беспилотних авијационих система (БАС), које се могу наћи у слободној продаји у Русији, били у складу са општим правилима цивилне авијације и како би се максимално упростила модернизација система“, истиче Михаил Киречко.
Пробни програм општег система контроле летова малих БАС, као и квадрикоптера, биће тестиран до краја 2017. године, а систем би касније, према плану, требало да буде инсталиран на територији читаве државе. Руска навигациона платформа ГЛОНАСС биће део овог свеобухватног система праћења и контролисања беспилотних летелица.
Према Киречковим речима, технологија управљања на дистанцу летећим апаратима је драстично појефтинила, а на руском тржишту се појавило много страних квадрикоптера, који су сада повољни и стога доступни сваком.
„Управо зато је дошло до бума у развоју малих БАС. то је посебно приметно на лаким квадрикоптерима: њихова производња и продаја расте високим темпом, чак почињу да конкуришу паметним телефонима. Мале беспилотне летелице ипак остају у сегменту помодне справице којом власници воле да се похвале у друштву, а њиховој широкој употреби стоје на путу законодавна ограничења у вези са општом безбедношћу“, закључује инжењер.
Киречко истиче да ће оне државе које буду радиле на уклањању законских баријера имати прилику да међу првима развијају читав низ високотехнолошких услуга — од доставе и надзора до развоја нове генерације система безбедности и надгледања.
