Историја људске еволуције могла би поново да буде написана јер су научници у Европи открили фосиле који указују на то да се човек раздвојио од мајмуна на том континенту, а не у Африци, јављају агенције.
Већина стручњака верује да су се људски преци еволуцијски раздвојили од мајмуна пре седам милиона година у централној Африци, где су хоминиди затим живели наредних пет милиона година пре нове фазе еволуције.
Научници су, међутим, пронашли два фосила мајмуноликих створења са људским обликом зуба у Бугарској и Грчкој који су стари 7,2 милиона година.
Откриће тог створења, названог Graecopithecus freybergi, доказује да су наши преци почели да еволуирају у Европи 200.000 година пре најранијих афричких хоминида.
Међународна група научника тврди да то откриће потпуно мења људску историју и последњег заједничког рођака шимпанзе и људи, такозвану еволуцијску карику која недостаје, сврстава на подручје Балкана.
Шимпанзе су најближи живи сродници људима јер са њима деле 95 одсто гена. Еволуција последњег заједничког сродника обема врстама централна је и најважнија расправа палеоантропологије, преноси хрватски „Нови лист“.
У доба пре више од седам милиона година климатске промене претвориле су источну Европу у отворену савану што је присилило мајмуне да пронађу нове врсте хране и резултирало прелазом на ход на две ноге, пишу научници у часопису „Плус ван“.
„Ова студија мења постојеће идеје повезане са местима на којима је човечанство направило прве кораке“, рекао је професор Николај Спасов са Бугарске академије наука.
„Graecopithecus није мајмун. Он је хоминид и директан је предак човека. Његов прехрана повезана је са релативном сувом и чврстом вегетацијом саване и зато, као и људи, има широке кутњаке и густу глеђ“, каже Спасов.
Научници су анализирали два позната узорка Graecopithecus, доњу вилицу из Грчке и горњи преткутњак из Бугарске.
Користећи се рачунарском томографијом успели су да визуелизују унутрашње структуре фосила и установили да су корени преткутњака били повезани.
„Велики мајмуни типично имају два или три одвојена корена, а корени Graecopithecus делимично су повезани, што је карактеристика модерних људи, раних људи и неких врста праљуди“, рекла је вођа истраживања, професорка Медлин Бохам са Универзитета у Тубингену.
То сугерише да је Graecopithecus био хоминид и да је неколико стотина хиљада година старији од најстаријег афричког хоминида, откривеног у Чаду.
„То нам омогућава да раздвајање људи од мајмуна сместимо у Европу“, рекао је палеоантрополог Давид Бегун са Универзитета у Торонту.
Током тог раздобља Средоземно море знало је потпуно да пресуши, што је мајмунима и раним хоминидима омогућавало да прелазе са континента на континент.
„Буде ли прихваћена, ова теорија ће изменити почетак људске историје“, рекла је професорица Бохам.
Наравно, има и скептичних.
„Могуће је да је човечанство изворно настало у Европи, али имамо много чврстих доказа, укључујући неколико лобања и парцијалних костура, који тај догађај смештају у Африку“, каже антрополог Питер Ендрјуз из Природњачког музеја у Лондону.
„Био бих врло опрезан у супротстављању спознаја из изолованих фосила са свим доказима који су прикупљени у Африци“, закључио је Ендрјуз.
Вијести
