Напетост међу албанским странкама уочи одржавања ванредних парламентарних избора у Приштини је толика да је готово видљива голим оком. Кампања пршти од прљавог веша који некадашњи партнери, а сада политички ривали, разбацују на све стране.
Рамуш Харадинај, кога су већ прогласили „премијером“, сада се нашао у незавидном положају јер је и Аљбин Курти из покрета „Самоопредељење“ решио да се кандидује за исту столицу. Та Куртијева одлука и изјава британског амбасадора у Приштини „да никада не би гласао за странку која је криминалце ставила на листу, као ни за саме такве кандидате“, у косовским медијима су протумачене као јасна порука баш Харадинају и отворено стављање на другу страну.
Харадинају не иде на руку ни чињеница да је све извесније да ће „Самоопредељење“ бити лист на ветру који би могао да пресуди ко ће водити идућу владу, посебно јер је Курти пре избора водио озбиљне разговоре о коалиционом савезу са супарничком страном, коју чине странка Исе Мустафе, партија Алијанса ново Косово (АКР) Беџета Пацолија и покрет „Алтернатива“ Иљира Деде, такозваном „коалицијом мира“.
За разлику од Харадинаја који је програм будуће владе најавио као екстремно национални и антисрпски, Курти је, иако важи за радикалног косовског политичара, свој програм акцентовао на економију, али и на нови приступ преговора са Србима. Како је рекао, „требало би да почне отворени, демократски и друштвени дијалог са Србима на Косову, у којем ће човек и грађанин бити у центру пажње“. Он би, значи, прекинуо разговоре са Београдом.
Дакле, за сада су три опције на столу за премијера Косова: Харадинај, Курти и Авдулах Хоти из „коалиције мира“, односно из странке Исе Мустафе. Да ли ће од тога ко ће водити владу Косова зависити и каква ће бити наставак дијалога са Београдом?
Стефан Сурлић, политиколог са Факултета политичких наука, каже да ће свакако од тога ко ће водити владу Косова зависити и то какав ће бити ток нових преговора.
„Свака од политичких опција има неке своје посебне захтеве, као што је ’Самоопредељење‘ које хоће да преговара само са локалним Србима, а на том трагу је и Иса Мустафа. То се показало на проблему моста на северу Косова кад је инсистирао да локани Срби потпишу договор без посредовања Београда. Међутим, бриселски дијалог мора бити настављен јер међународна заједница инсистирати на томе“, каже он.
Ако Харадинај буде нови премијер, истиче Сурлић, за Србију би било јако тешко да седне за преговарачки сто, а опет не би могла ни да одбије, јер би тиме угрозила позицију Срба на Косову.
Оно о чему се међутим на Косову мало пише, али зато много прича по кулоарима, јесте могућност да садашње предизборне коалиције не буду и постизборне. Наиме, три главне ствари чекају будућу владу Косова — демаркација границе са Црном Гором, формирање ЗСО и војска Косова.
Албанске странке, независно у којој су коалицији, које западним менторима докажу да имају већину у парламенту Косова да изгласају ове три ствари, добиће и прилику да воде Косово. Такве спекулације произилазе пре свега из онога што је понуђено на изборима. Многима је више него чудно да је Тачи пристао да Харадинај буде кандидат за премијера њихове заједничке коалиције. Још необичније је то што је Курти изашао самостално на изборе што по некима само говори да су сада веће шансе на страни коалиције „мира“.
