Највећи извозник сирове нафте на свету Саудијска Арабија, преко свог министра енергетике Каледа ел Фалиха, поручила је да жели продужетак ограничења производње „црног злата“.
О томе да ли ће се на сутрашњем састанку чланице Организације земаља-извозница нафте и Русије договорити о продужетку ограничења квоте за производњу сирове нафте, у емисији „Енергија Спутњика“ Јелица Путниковић разговарала је са Небојшом Ћулумом, чланом извршног одбора струковног удружења Српске нафтно-гасне асоцијације и стручним сарадником Националног нафтног комитета Србије, али и са аналитичаром из Русије Иваном Капитоновом.
Руски стручњак сматра да су ефекти договора позитивни, али подсећа да, како каже, цена „црног злата“ умногоме зависи од тога шта пишу медији и шта кажу аналитичари.
„Када се ефекат ударне вести о споразуму полако истопио, постало је јасно да Американци и даље повећавају производњу, поново је дошло до смањења цене нафте. Пре недељу дана стигла је вест да ће се Русија и Саудијска Арабија залагати за продужења договора, па је нафта поново поскупела. Сматрам да је продужетак договора скоро известан и уколико стварно дође до тога, цена нафте ће до краја 2017. износити од 53 до 56 долара по барелу. Поједини амерички аналитичари прогнозирају и 70 долара по барелу“, каже Капитонов.
Када је реч о будућим корацима САД по питању договора, овај аналитичар оцењује да су Американци заинтересовани да цена нафте буде што већа, али примећује да је њихово понашање чудно. Са једне стране, повећавају производњу нафте из шкриљаца, и на тај начин негативно утичу на цену нафте на светском тржишту, са друге стране, дају оптимистичне прогнозе о расту цене „црног злата“ и на тај начин охрабрују трејдере и цена нафте расте, у томе има логике, каже Капитоно.
„Најплоднија налазишта у САД су на издисају, неопходно је да цена буде што виша како би почела експлоатација мање рентабилних налазишта. Другим речима, око нафте се води информативни рат. Након што буде продужен договор о смањењу производње, САД ће је и даље повећавати, мада, требало би подсетити да током ове године Америка није успела да надокнади смањење обима нафте коју производе ОПЕК и потписнице договора. Што се тиче Русије, она ће се и даље држати договора. Иако су поједини стручњаци тврдили да ће квоте озбиљно погодити Русију и да њена економија неће издржати, Русија је ипак успела да се прилагоди новим околностима“, каже саговорник „Енергије Спутњика“ из Москве.
Он додаје да је Русија испунила све обавезе о смањењу производње на време или чак и пре времена.
Подсетимо, током самита арапских лидера и америчког председника Доналда Трампа почетком недеље у Ријаду министар енергетике Саудијске Арабије Каледа ел Фалих је рекао да земље окупљене око договора и убудуће имају потпуну посвећеност Русије и председника Русије Владимира Путина, као и то да ограничење подржавају Ирак и земље Залива чланице ОПЕК-а, да очекују придруживање „још два или три произвођача“.
Стручни сарадник Националног нафтног комитета Србије Небојша Ћулум подсећа да је Саудијска Арабија, у складу са договором, дошла до нивоа производње од 10,05 милиона барела дневно, што је за 450 хиљада барела дневно мање него пре договора, па не види разлог да та земља промени свој став и о питању будућих договора.
„И Александар Новак, министар енергетике Русије, подржао је овај јавни иступ колеге из Саудијске Арабије уз додатак да ће се и неке земље које нису потписале глобални споразум вероватно придружити овој иницијативи. Рекао бих да то уноси додатни оптимизам. Друга фаза се орочава на крај марта 2018. године, што је читавих девет месеци, односно три дуже него што је период на који је постигнут првобитни договор“, каже Ћулум.
Члана извршног одбора струковног удружења Српске нафтно-гасне асоцијације питали смо и каква су му очекивања када су у питању ефекти новог договора чланица ОПЕК-а и Русије на наше тржиште.
„Продужетак договора из Беча свакако балансира понуду и потражњу што свакако утиче на стабилност снабдевања свих потрошача, па и нас у Србији. Ако смо 2008 године преживели пикове нафте од 148 долара, можемо и у наредних девет месеци да преживимо средњу цену нафте од 55 до 60 долара“.
Подсетимо, суноврат цене нафте кренуо је у лето 2014 пре свега због велике понуде и великих глобалних залиха. Рат за одбрану тржишта добијен је у новембру пошле године када су се кључни произвођачи нафте, међу којима Саудијска Арабија и Русија договорили да чланице ОПЕК-а ограниче производњу на 1,2 милиона барела дневно. Потпис на глобални произвођачки пакт нису ставиле Америка, Канада и Бразил.
