„Разговарао сам са председником Кине, а обавестио сам и писмом председника Русије о договору да Влада оснује Национални Савет за спровођење стратешких споразума Србије са Русијом и Кином и да нам је у плану да оснујемо канцеларију која би била техничка помоћ том новом органу. Председник Си Ђинпинг одговорио је да он потпуно прихвата ту идеју и да ће формирати свој државни орган који ће сарађивати са Националним саветом. А амбасадор Чепурин је рекао да је председник Путин изузетно задовољан због тога што смо донели такву одлуку.“
То је за Спутњик изјавио Томислав Николић, одлазећи председник Србије и будући председник Националног савета за односе са Русијом и Кином.
Шта очекујете од новог ангажмана?
— Лично сам осећао да ми не користимо довољно све могућности које пружају та два велика пријатељства и врло често сам се питао шта може да буде разлог. Питао сам се и да ли бих могао да помогнем ту или не. Пошто је очигледно да је расположење двојице председника такво да могу да помогнем, ја ћу то драге воље да урадим и то је функција „про боно“, пошто идем у пензију од 31. маја као што сам и рекао и обећао, тако да ту нема никакве надокнаде.
Ко ће Вам бити најближи сарадници?
— Влада ће донети одлуку о мом именовању, али ћу ја да предложим бар још пет или шест особа, макар два министра и још неколико људи који су у свом животу углавном у државним органима били задужени за рад са Русијом и Кином. Ангажоваћемо и актуелне амбасадоре и људе проверене на пословима из државне управе, па и оне који су раније били у државној управи, а сада можда нису толико значајни, али и даље су на располагању. Они би могли у канцеларији да воде различите секторе који се тичу сарадње са Русијом и Кином.
Кад ће Српско-руски центар у Нишу добити дипломатски статус? Хоћете ли се за то залагати као председник Националног савета?
— Ја сам отворено говорио да представници у Центру у Нишу, руски држављани, треба да имају исти статус као што га имају и представници НАТО-а који бораве у Србији по различитим основама. Не зависи то од председника Републике, то зависи искључиво од Владе. А што се тиче мене, мислим да ја уопште нећу имати ингеренција, пошто када сам цитирао делове стратешких споразума око којих ће бити задужен Национални савет, свесно сам одустао од тога да Национални савет врши послове у оквиру унутрашњих послова, значи полицијске и војне. Тако да Центар који је за ванредне ситуације и који није привредна сарадња, није научна сарадња, није културна, неће потпадати под ингеренције Националног савета за спровођење стратешких споразума и и даље ће бити апсолутно у ингеренцијама Владе Републике Србије.
Верујете ли да ће Александар Вучић на месту председника наставити политику коју сте Ви водили?
— Ми смо заједно водили политику која је дала добре резултате. Свако од нас је имао своје задужење у томе и ја сам се стриктно држао Устава и одрекао се политике да бих био председник Републике. То је мој однос према председничкој функцији. Да ли ће Александар тако да је спроводи или не, то не знам, то зависи од њега, њему су грађани поклонили поверење, знали су за кога гласају, значи да им одговара такав човек да буде на челу државе. А ја сам имао велико задовољство и имаћу велику сатисфакцију. Јуче ми је шеик Мухамед бин Зајед рекао: „Молим Вас, помажите и даље и нама да сарађујемо са Русијом“, зато што је наше лично познанство од више година довело до свега овога и отворено је рекао: „Ја људе гледам у очи када их видим, ја не читам уговоре и споразуме, ја сам видео да сте ви искрен човек“.
Шта бисте посаветовали новог председника Србије као искуснији политички саборац?
— Дакле, ја му саветујем да само још више отвори та врата која сам ја после дуго година некакве самоизолације Србије отворио према многим пријатељима у свету и све ће бити добро за Србију. Наш курс мора да остане исти, ми морамо да будемо војно неутрални, ми морамо да разговарамо са ЕУ, да испуњавамо све услове који су постављени и другим државама које су желеле да буду чланице, али пред нама је огроман део света без којег чак ни ЕУ не може да живи. То је то што ми можемо да урадимо сада, од Белорусије преко Руске Федерације, Јерменије, Азербејџана, Казахстана, Емирата, Индонезије, Кине, целе Африке. Такву прилику нема више ниједна друга држава у свету.
Постоји ли нешто што сте баш желели да учините за Србију као председник, а нисте успели?
— Учинио сам све оно што су ми околности дозвољавале. Остало је можда неколико ствари за које мислим да смо могли да их урадимо другачије или макар доведемо до краја, а нисмо. Чини ми се да понекад није било разумевања за неке моје потезе, али то је однос Владе и председника, не морамо увек да мислимо исто. Увек сам добро знао да Влада има своје ингеренције и да у те ингеренције не могу да се умешам, нити хоћу, тако да неке моје идеје, неки моји ставови нису реализовани, али, боже здравља, реализоваће неко други неке своје идеје и ставове. Када погледате шта сам све успео да урадим, па то мало што је остало ми више није ни толико битно.
На које успехе конкретно мислите?
— На почетку мандата отишао сам у Брисел и одатле право у Белорусију. Белорусија је тада била безмало „обешена“ земља, са њом нико није хтео да разговара. Данас је то сасвим друга прича. Чак партнери ЕУ када треба да преговарају са Украјином и Русијом, иду у Белорусију да преговарају, а у Србији више нико нема ружну реч за Белорусију. Када сам отишао тамо први пут 2012, они су рекли: „Ево састаје се сиротиња, хоће Тома да нас води у сиротињу“. Упорно сам доказивао да је то држава која је сачувала и индустрију и радна места и стандард живота и да уопште није тако црно као што је било. Моја настојања да сарађујемо са Кином трају већ 20 година и дошла су до пуног изражаја за време мог мандата. Тако се све што нисам урадио потпуно потире тиме што сам урадио, макар у односима са Русијом и Кином.
