Ово је у разговору за Спутњик поручио Владислав Дајковић, члан Извршног одбора ДЕМОСА и активиста Покрета за неутралност, који се противи уласку Црне Горе у НАТО. Он додаје да власт у Подгорици мисли да ће моћи да буде за столом кад се буду доносиле одлуке, а Трамп је Марковићу показао да ипак неће бити тако и да се зна ко се највише пита о НАТО-у.
Зар не мислите да би Трамп тако одгурнуо било кога? Добро, можда не Владимира Владимировича… Јесте ли сигурни да први човек САД уопште зна ко је премијер ваше земље?
— Нисам ни ја сигуран, али Владимир Путин сигурно не би дозволио да буде одгурнут. Али исто тако не верујем да би он одгурнуо било кога. То је ствар поштовања, али и разумевање политике.
Опозиција у Црној Гори се жали да нема фер избора, а ипак на њих излази. Да ли би могла да постигне консензус око бојкота како би скренула пажњу међународне заједнице, да прекине изборна фарсу?
— Опозиција у Црној Гори је пуна људи који зарад шаке долара продају своје ставове. Бојкот је на снази од последњих парламентарних избора, али је он нажалост селективног карактера. На неке локалне изборе се изађе, на неке не. Заправо, опозиција излази на изборе тамо где има шансе да победи. То није у реду, треба да имамо принципијелан став, дакле, ако се нешто бојкотује, онда треба да се бојкотује до краја. Овако је показатељ међународној заједници да ствари функционишу. Симулирамо демократију, говоримо да су неки избори слободни, а неки нису, што је ван памети. Нажалост, ДЕМОС је само један од фактора у опозицији. Да се пита за све, вероватно не би тако било.
Пре кампање за независну Црну Гору били смо сведоци хрватског сепаратизма. Ова два одвајања од заједничке државе имају важну заједничку тачку. Све што је српско, није добро. Какав је ваш и став ДЕМОС-а кад је реч о дискриминацији Срба у Црној Гори?
— ДЕМОС на положај Срба гледа исто као и ја. Срби су најдискриминисанији народ у Црној Гори, апсолутно немају никакава права. Њихов језик, језик којим ја говорим, српски језик је потлачен. Српска православна црква се налази у некој врсти егзодуса. Срби су у катастрофалном стању и верујте за то кривим подједнако и црногорску и српску власт. Не конкретно Александра Вучића, задњих 20 година Срби у Црној Гори су последња рупа на свирали српских власти. Сви су у партнерском односу са Милом Ђукановићем преко Цанета Суботића, под чијом је контролом пола Црне Горе. То што сада граде некакву „Српску кућу“, дају милионе, да ли то значи да сва историја и све стање Срба у Црној Гори може да стане у једну кућу. Тиме се фактички признаје статус мањине, што је ван памети.
Бивши председник Црне Горе и некадашњи премијер СР Југославије Момир Булатовић недавно је изјавио за Спутњик да се враћа да се бори против нових фашиста из НАТО-а. Шта мислите о његовом повратку из политичке пензије? Да ли би ДЕМОС подржао Булатовића као заједничког кандидата опозиције за председника Црне Горе.
— Да сам био у студију са Момиром Булатовићем рекао би му: касно Марко на Косово стиже. Покрет за неутралност се последње три године мучи са тим НАТО питањем, без новца, без ичије подршке, без подршке Руса. Заправо, наишли смо на најгори приступ у руској амбасади. Послали смо мејлове на стотине адреса, веровали или не, прва нас је позвала америчка амбасадорка. Рекли су: ми ћемо да вам помогнемо да представите идеју, иако се наши ставови разликују. Руска амбасада нас није удостојила одговора.
Зашто вас то толико чуди, Русија је земља која не жели да се меша у унутрашња питања других земаља, то врло јасно говори и врло јасно показује?
— Па не чуди ме, али ако смо, условно речено, братски народи, ако имамо тако испреплетану историју, ако знамо да је Русија толико помогла Црној Гори, да је фактички изградила модерну Црну Гору, својом помоћи да је прехрањивала Црногорце вековима, очекивали смо можда мало повољнији однос. Не баш да се мешају, али да помогну, ако не у конкретном смислу, онда макар да нас чују, били смо осуђени на зид НАТО пропаганде у Црној Гори. Иначе, Момира Булатовића ја лично дефинитивно не би подржао. Доста је избора између Мила и Момира. Он је сигурно поштен, исправан, али сноси део одговорности. Био је у прилици да спречи Ђукановићев енорман раст, мафијашки рат његовог брата, то није урадио. Време је за неког млађег, ко разуме садашњи дух времена.
