Како је саопштено из Савета, у разговору је наглашено да је ћирилица у потпуности изопштена из државног и административног комуницирања, без обзира на уставну одредницу о равноправности ћириличног и латиничног писма и данас у Црној Гори има само статус дозвољеног, али не и равноправног и обавезујућег писма.
У Српском националном савету сматрају, наиме, да је такав однос према ћириличном писму, као једном од најважнијих чинилаца српског културног, језичког и духовног идентитета недопустив дискриминаторски чин и незапамћено насиље над историјом и културом Црне Горе.
Представници Српског националног савета истакли су да не постоји ниједан историјски, културни, естетски, лингвистички, верски или техничко-технолошки разлог да ћирилица, као писмо српског језика, којим по званичним показатељима, већински говори становништво у Црној Гори, буде изопштена из државног и административног комуницирања.
Представници Српског националног савета замолили су заштитника људских права и слобода да инсистира код државних институција Црне Горе да се употреба ћириличног писма у потпуности уподоби са одредбом о равноправности писама ћирилице и латинице и да се то проведе у реално најкраћем року.
Заштитник људских права и слобода сагласио се са инсистирањем Српског националног савета да се ћирилично и латинично писмо доведу у равноправан положај, али је нагласио да је тај процес сложен и да не може бити реализован у кратком року.
Представници Српског националног савета позвали су заштитника људских права да он својим примером покаже како се то најлакше постиже, на начин што ће у својој институцији равноправно заступити ћирилично писмо.
Српски национални савет је најавио да ће и другим институцијама упутити захтев да ћирилично писмо уваже као равноправно и да га у свом комуницирању користе у истом обиму као и латиницу.
Први захтев ће, каже, упутити Уставном суду Црне Горе, који је, такође, изопштио ћирилично писмо из административне комуникације.
Представници Српског националног савета нагласили су да ће, уколико не буде одзива на инсистирање да се заштите њихова уставна и давно стечена права кроз равноправну употребу ћирилице, самоиницијативно предузимати активности на заштити свог културног, језичког и духовног идентитета, на начин што ће оно што је била државна обавеза у поштовању равноправности ћириличног и латиничног писма сами проводити у дело.
Извор: Танјуг
