У извештају чији је предлог сачинио британски парламентарац Ричард Бенион Србија се сматра одговорном за све напетости на Балкану. Наша делегација је најавила бројне амандмане на овај извештај, који је народни посланик Владимир Ђукановић, члан наше делегације на тродневном скупу ПС НАТО-а, оценио као једностран и произвољан.
Србија је као тема била присутна десетак минута на заседању Одбора за економију и безбедност, каже Ђукановић. Председавајући Одбора и његови сарадници су, како каже, озбиљно схватили примедбе српске делегације. Ђукановић није сигуран да ће верзија Бенионовог извештаја која је представљена у Тбилисију, бити и усвојена на јесењем заседању ПС НАТО-а у Букурешту.
„Видим да су прилично пажљиво слушали на Одбору. Иначе, колико им је Србија битна говори и то да ће 12. јуна у Београд доћи представници Одбора у најјачем саставу. Биће овде три дана и имаће посете на највишем могућем нивоу. Они уважавају Србију, са потпуно различитим гледиштем у односу на раније. Знају да од нас много тога зависи. Није то потцењивачки однос. Веома су спремни да нас саслушају и знају да смо најбитнији у региону“, каже Ђукановић.
На заседању ПС НАТО-а и даље је на делу антируска хистерија, сумира Ђукановић утиске из Тбилисија, у којој највише доминирају, како каже, балтичке државе, донекле Грузија, а посебно Украјина.
За такве ставове према Русији, каже Ђукановић, ове земље имају америчку и британску подршку. Друге европске земље и даље осуђују Русију, али, како каже, не тако оштро како би неки волели.
„На пример, председник украјинског парламента Андреј Парубиј тражио је да се Русији уведу још жешће санкције и није наишао на неко претерано одобравање“, каже Ђукановић.
Најснажнија порука скупа је да свака чланица НАТО-а мора да издвоји два одсто БДП-а за војне потребе, додаје, што је наишло на отпор шпанских, португалских и француских парламентараца.
„Они су имали тезу да доста доприносе у људству и да нема смисла уводити нове намете, међутим, ту нема компромиса. Али изненађење је грузијско удвориштво. Грузија инсистира да издвајање буде чак шест одсто, а да се од тих шест одсто око двадесет одсто издвоји за опремање војске“, каже Ђукановић.
