Заеву се не може веровати, сматра др Александар Раковић са Института за новију историју Србије. Како каже у емисији „Спутњик интервју“, чак и да на месту македонског амбасадора при Унеску није Албанац, па да гласа онако како је Заев обећао новоизабраном председнику Србије Александру Вучићу, тешко је замислити да ће то дозволити албанске странке које су лидеру СДСМ-а обезбедиле потребну већину за формирање владе.
„Не видим како би у овој констелацији снага, где постоје две албанске партије у власти, једна која подржава власт из опозиције и СДСМ који је дошао на власт захваљујући албанским гласовима, он могао да буде неутралан. То делује готово потпуно немогуће“, каже наш саговорник.
Раковић поставља реторичко питање како Заев мисли да албански политичари који су ратовали у УЧК Македоније могу да гласају против УЧК који су на власти на КиМ, примећујући да би то било „као кад би Србија гласала против Српске на неком међународном форуму“.
Заев је, каже, „фрљнуо“ ту изјаву у јавност, као кад је рекао да су Бугари и Македонци један народ, па да су Срби и Македонци браћа. „Он те изјаве даје како му се ћефне, без стратегије и одговорности да стане иза њих кад буде требало да се имплементирају“, наводи Раковић, који верује да ће односи Србије са Македонијом бити онакви какви су започети исхитреним изјавама Заева против Србије и Вучића због којих се касније извињавао.
Пред конституисање нове владе, најављено за среду, аналитичар из Скопља Бранко Ђорђевски каже да су очекивања грађана подвојена и да постоји доза страха шта ће се дешавати у будућности и са именом Македоније, и са „тиранском платформом“, и у погледу евентуалних промена у унутрашњем уређењу Македоније.
Међународни изасланик Метју Нимиц поручује да треба пожурити са решавањем проблема имена, а управо је то досад владајућа ВМРО-ДПМНЕ сматрала да стоји у позадини доласка Заева на власт, упозорава Ђорђевски.
На питање да ли је страх изазван и тиме што су међу кандидатима за министре из редова албанских партија и двојица бивших команданата УЧК, Ђорђевски каже да је предлог да се у влади нађу Сабдулах Дураку и Захби Лици резултат унутарпартијских потреба, али да вероватно постоји и шира позадина.
Иако је, додаје наш саговорник, утисак да је „тиранска платформа“ стављена мало у страну, па је чак и лидер ДУИ Али Ахмети рекао да она неће бити приоритет новој влади, тешко је веровати да ће она бити заборављена.
„Она ће се у наредном периоду вратити на агенду Владе. Не могу албанске партије да дозволе да се не оствари ништа од њихових захтева, оне морају пред својим бирачима ипак нешто да испоруче јер иду локалних избори. Како ће Заев то прихватити, како ће се то упаковати, остаје да се види“, примећује Ђорђевски.
Раковић се слаже да је „тиранска платформа“ све само не мртва. „Она је можда стављена под сто, или иза завесе, али ће она и те како креирати политику Македоније у наредним годинама. Заев је обећао Албанцима то што је обећао, Западу је обећао промену имена Македоније“, каже он, подсећајући да име земље мора бити промењено да би Грчка повукла вето за пријем Македоније у НАТО и њено даље напредовање ка ЕУ.
„Можемо да очекујемо да се у наредних до годину дана нађе нека формула за име. Претпостављам да би она могла да буде да се у унутрашњој употреби задржи име Република Македонија, али да се у спољној употреби са земљама које не прихватају то име, за УН и ЕУ, нађе ново“, наводи Раковић.
Наш саговорник верује и да ће Македонија постати двонационална унитарна држава са нетериторијалним федералним системом, али додаје да се Албанци неће на томе зауставити.
„Гледаће да отму што више од Македоније. Албански сепаратисти немају скрупула. Они ће ићи на то да се обрачунају са читавом Републиком Македонијом и Македонцима, заједно са неким суседима Македоније“, сматра Раковић.
Кад је реч о афери прислушкивања посланика Собрања Ивана Стоилковића и посланика Скупштине Србије новинара Мирослава Лазанског, Бранко Ђорђевски каже да је за њега читав случај шокантан.
„После оне раније афере прислушкивања да се то поново деси, и вероватно без судског налога, и да ти разговори изађу у јавност, то је скандалозно. То показује да служба безбедности има велике проблеме у функционисању“, констатује Ђорђевски.
По његовом мишљењу, поражавајуће је и то што се случај српског дипломате Горана Живаљевића, који се затекао у Собрању приликом упада демонстраната 27. априла, држи већ две недеље у фокусу јавности, а да нема конкретних доказа да је нешто урађено ван закона.
„Стичем утисак да је више циљ да се неко дискредитује него што је реално неко прекршио закон. Стоилковић каже да је тај дипломата уредно пријавио улазак у Собрање македонским службама безбедности, што је била и његова обавеза. Значи, сачувана је законска норма његовог уласка у Собрање, а стално се инсистира на томе. И сада као кап која је прелила чашу долази ово цурење информација из службе безбедности“, напомиње Ђорђевски.
С друге стране, чињеницу да је Живаљевићево присуство у Собрању нешто што смета, али не и присуство представника западних обавештајних служби, Раковић види као доказ да уобичајену праксу да обавештајци присуствују догађајима о којима треба да известе централу неко покушава да представи тако као да све лоше вести долазе из Србије.
„У ситуацији када по анкетама чак 70-80 одсто становништва Македоније себе види најближим са Србима, та слика мора да се наруши, да се Србија оптужи да је учествовала у неким догађајима у Македонији, да се о Србији све више пласирају лоше вести. Као кад је почео црногорски сепаратизам па одједном сваки дан лоше вести из Србије, макар то била клизишта, да се у подсвест становништва уреже да све што је лоше долази из Србије“, истиче Раковић.
Не чуди га ни чињеница да су прислушкивани разговори Стоилковића и Лазанског процурили преко новинарских организација каква је КРИК, која је део Пројекта за извештавање о организованом криминалу и корупцији, мреже коју, између осталих, финансирају Ју-Ес-Ејд и Стејт департмент.
Јавила се идеја о поновној интеграцији постјугословенског простора и њу треба сасећи у корену: Црна Гора је насилно убачена у НАТО, Македонија се налази пред уласком у Алијансу, а западне службе које стоје иза тог прислушкивања само су демонстрирале да у сваком тренутку могу да пресеку шта год желе, објашњава Раковић.
На питање може ли се десити да лидер ВМРО-ДПМНЕ Никола Груевски буде ухапшен, будући да је Заев поднео тужбу против бивше владе и неколицине министара за корупцију, Раковић одговара да то може да се деси, уколико Запад да зелено светло.
„Уколико се Груевски није погодио са овима са Запада да га не хапсе или да му омогуће неку излазну стратегију, уколико Запад жели Груевског као плен, онда ће се то догодити. Не треба да изгубимо из вида да се Груевски оглушио о захтеве Запада да пусти кумановске терористе да изађу из Куманова и да је упркос томе што су на њега вршили притисак одбио њихове налоге, извршио напад на УЧК у Куманову, поразио их, и да од тада креће његова нелагодна позиција. Није му опроштен покушај да води своју политику и ово што се сада догађа је заправо епилог“, каже Раковић. Он подсећа да је Груевски чак дозволио могућност да ’Турски ток‘ продужи преко Македоније.
„Покушао је да игра своју политику али, нажалост, у томе није успео. На примеру Груевског можемо да видимо да колико год био лојалан Западу то ништа не значи, ако покуша да спроведе своју политику да му то неће бити дозвољено и да ће свако исклизавање из те политике бити кажњено“, закључује Раковић.
