Својеврсни рат „црним листама“ завладао је између Русије и најмлађе чланице НАТО-а, Црне Горе. Црна Гора одавно се прикључила западним санкцијама против Русије, уведеним због наводног руског мешања у украјинску кризу. Русија дуго није примењивала реципрочне мере према Црној Гори — све док званична Подгорица није увела Црну Гору у Западну војну алијансу.
Протеривање посланика црногорске владајуће ДПС Миодрага Вуковића из Русије, отворило је питање постојања руских спискова непожељних грађана Црне Горе на њеној територији. А Москва је појачала апел да грађани Русије у Црну Гору не путују ни туристички, што је на својој кожи дебело осетио и турски туризам кад су се Руси повукли са њихових плажа.
Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова каже да се ради о реципрочним мерама према Црној Гори.
На руској „црној листи“ наводно се, према писању „Побједе“, налазе високи црногорски функционери, премијер Душко Марковић, председник ДПС-а Мило Ђукановић, посланици црногорског парламента који су подржали приступање Црне Горе НАТО-у, министри у влади и директори црногорских јавних предузећа. Наводно, 70 људи.
Црна Гора је, пише „Побједа“, узвратила ударац, забрањујући да у земљу уђу руски држављани који се налазе на списку непожељних, који је сачинио Европски савет.
Уколико су руске власти заиста сачиниле „црну листу“ непожељних црногорских званичника, то би била прва реципрочна мера против Црне Горе од када се она прикључила антируским санкцијама Запада 2014.
Теза према којој Црна Гора може да задржи добре односе са Русијом и да се истовремено прикључи НАТО-у, коначно је пала, каже подгорички новинар Матија Николић.
„Сада се ради на подгревању антируске хистерије, преко разних медија, покушавајући да се на тај начин оправда улазак Црне Горе у НАТО и то тесно намакнутом већином“, каже Николић и додаје да црногорска власт покушава да придобије што ширу подршку приступању НАТО-у.
Недавно из Русије протерани Миодраг Вуковић има дугу историју изјава и потеза против Москве, а и премијер Душко Марковић, каже Николић, користи сличну реторику.
„Самим тим, он представља дипломатски скандал и Руска Федерација би могла да реагује на такве изјаве на разне начине“, каже Николић.
Протеривање Вуковића и наводно постојање црних листа у Црној Гори тумачи се као притисак на њу, док нико у црногорској власти не објашњава чињеницу да од када је Црна Гора увела санкције Русији брани руским званичницима да посете Црну Гору, које су позивали поједини посланици или општине.
„То су ствари на које власт не жели да одговори, премијер Марковић је оценио ова питања као питања између демократије и недемократије, вероватно алудирајући да је Црна Гора демократија, а Русија демократија. Такав речник и такво понашање црногорских власти представља даље продубљивање антируске хистерије“, каже Николић.
Директор московског Института савременог државног развоја Дмитриј Солоников каже да је протеривање руских дипломата скоро постало епидемија која се шири по целом свету. Он помиње примере Естоније и Молдавије, а очекује да се то деси и у Црној Гори.
„Није пријатно, али је у оквиру очекиваних потеза. Ако би дошло до притиска на обичне људе, на туристе, то би већ било нешто ново што би се догодило први пут у историји односа двеју држава и то би довело до тога да ова ситуација пређе на сасвим други ниво“, каже Солоников.
Покушаји да се Русија повеже са наводним државним ударом током избора у Црној Гори био је учињен у циљу узбуркавања страсти, како би се Русија приказала као спољни агресор и олакшало приступање Црне Горе НАТО-у, додаје.
„После свега рећи да ступање Црне Горе у НАТО нема никакве везе са Русијом је потпуна глупост, јер сами представници Алијансе инсистирају на томе да је главни задатак блока заштита од наводне агресије са Истока“, објашњава Солоников.
Русија се налази у десет главних црногорских спољнотрговинских партнера. У Црној Гори постоје, како каже Солоников, озбиљне руске инвестиције. О прекидању комерцијалних веза још нема говора, али ако до тога дође, доћи ће и до смањивања руских инвестиција у Црној Гори. Не треба, каже Солоников, заборавити и на црногорске приходе од руских туриста и то колико је за буџет Црне Горе важан новац којим га пуне руски туристи.
Према Солониковљевим речима, није у питању жеља појединих држава да приступе НАТО-у, већ и то како НАТО формира елите у одређеним државама.
„Политичарима тих земаља не преостаје ништа друго него да раде то што се од њих очекује, јер су их представници Алијансе за то и платили. Врло вероватно ове елите не подржава становништво. Зато и не би требало говорити да је држава за ступање у НАТО, већ да су за то тренутне политичке елите Црне Горе. Не заборавимо да референдум у овој држави по том питању није био одржан“, закључује Солоников.
