Познаваоци ситуације истичу да ће кинески пројекат Пута свиле, трговина и глобалне климатске промене бити управо оне сфере у оквиру којих ће две стране покушати да нађу нове заједничке приступе и узајамну подршку, као одговор на америчку политику.
Према мишљењу Владислава Белова, заменика директора Института Европе у оквиру Руске академије наука, неправедно је говорити да се Европа хладно односи према кинеском пројекту. Са друге стране, иако је Пут свиле пројекат који Европа подржава, још није сасвим јасно како ће тећи његова реализација, мишљења је Белов:
„За ЕУ је ово важан пројекат, јер је стратешки усмерен на будућност. Кина и без подршке ЕУ као институције врло решено иде ка Европи у географском смислу и зато је Европљанима паметније да ’ухвате овај кинески воз‘, посебно имајући у виду све врло сложене интересе Русије и Евроазијске економске уније. Овде је пре реч о томе да Европљани заправо и немају много избора — они ће или постати део кинеског пројекта или неће. Са друге стране, Кина је јака и самодовољна у том смислу, тако да је одлука о учешћу Европљана њихов проблем, а не кинески.“
Повезивање пројекта „Један појас, један пут“ са општим интересима европских држава, али најпре интересима Немачке, биће једна од главних тема западноевропске мисије кинеског премијера Ли Кећанга, сматра Чен Фенгјинг, експерт Центра светске економије у оквиру Кинеског института међународних проблема:
„Везе између Кине и ЕУ су историјски гледано доста добре. Одржавање локалних избора у Немачкој, општи избори у Француској и излазак Британије из ЕУ били су укупно гледано разлог одсуства европске делегације на форуму „Један појас, један пут" у Пекингу. Током самита Кина- ЕУ премијер Кећанг лобираће за сарадњу малих и средњих предузећа, говориће о помацима у оквирима пројекта „Један појас, један пут“ јер су Европљани њиме надахнути. Посебно је важна посета кинеског премијера Немачкој јер између Пекинга и Берлина постоје бројне везе и активна сарадња у многим областима.“
Ипак, не сме се прећи преко чињенице да постоје одређена трвења. Води се „рат челиком“ и расте брига Европљана да ће Кина купити активу европских компанија и то баш у стратешким сферама. То су укратко главни проблеми преко којих још увек кинеско- европско партнерство није нашло начина да пређе. Са друге стране, протекционаизам у америчкој политици против кога се залажу и Кина и ЕУ је оно што спаја обостране интересе, каже Јуриј Рубински, директор Центра за француске студије у оквиру Института Европе РАН:
„Немачка канцеларка је ових дана изјавила да Европљани не могу више да рачунају на САД у смислу поузданог партнера, као ни да зависе од њих, као раније. Између САД и Европе је отворено дошло до несугласица и чак конфликта поводом Париског договора о климатским променама 2016. године. А Кина подржава овај споразум, иако га није још потписала. Трамп отворено прети и Кини и ЕУ америчким протекционизмом. На пример, прети да ће обуставити продају немачких аутомобила у Америци, што је раније било незамисливо“, закључује Рубински.
Наш саговорник сумира да је Кину и ЕУ додатно приближило понашање Трампа и да их је он гурнуо да плове у истом смеру. Зато не чуди то што Европљани заиста траже кинеску подршку како би превазишли спорна питања са САД.
