Сада Мајк Д′Андреа има сасвим нови посао — биће задужен за операције ЦИА у Ирану. Ово је, свакако, први знак да нова америчка администрација заузима чвршћи став против Ирана, коју је Доналд Трамп и најављивао током своје кампање, пише „Њујорк тајмс“.
Нова улога ловца на Бин Ладена је само један од бројних потеза унутар ЦИА који сигнализирају да долази до агресивнијег приступа у тајним операцијама под вођством Мајка Помпеа, конзервативног републиканца и бившег америчког конгресмена, кажу извори у САД. Агенција је недавно именовала и новог шефа за контратероризам који се залаже за већу слободу у нападима на милитанте.
Иран је одавно један од најкрупнијих залогаја за ЦИА. Агенција има изузетно отежан приступ овој земљи — не постоји америчка амбасада која би могла да јој буде дипломатска „завеса“, а обавештајне службе Ирана се већ четири деценије прилично успешно супротстављају америчкој шпијунажи и тајним операцијама.
Главни изазов за Трампа при именовању Мајка Д′Андрее на ову позицију била је његова репутација и велико искуство у оквиру ЦИА: он је човек који је, унутар Агенције, можда и најодговорнији за слабљење Ал Каиде.
„Он може да води веома агресиван програм који, уз то, може бити и веома паметан“, каже Роберт Етингер, бивши службеник ЦИА дубоко умешан у операције дроновима.
ЦИА је одбила да прокоментарише именовање Ајатолаха Мајка, одговоривши да не даје податке о идентитету нити о раду својих оперативаца и запослених. Званичници пристају да говоре само под условом да остану анонимни, јер би ангажовање Мајка Д′Андрее требало да буде тајна, као и када се ради о већини званичника агенције са седиштем у Ленглију! Етингер није поменуо његово име, а „Њујорк тајмс“ је дошао до њега јер је његов идентитет раније објављен у новинским извештајима у којима се сматра да ће баш он бити предводник нове иницијативе Трампове администрације у односима са Ираном.
Трамп је назвао Иран „терористичком државом број један“ и обећао током кампање укидање или значајно ревидирање договора између Ирана и шест светских сила, на основу ког је Техеран пристао да ограничи свој нуклеарни програм у замену за укидање санкција.
Међутим, Трампове претње нису прошле, а његова администрација је прилично тихо ратификовала овај споразум и наставила поштовање договора са Ираном. Али, он је свој тврди став према Ирану показивао и на друге начине. Државни секретар Рекс Тилерсон је споразум оценио као неуспех, а Трамп је, постављањем „јастребова“ жељних промене режима у Техерану у Савет за националну безбедност, створио основу за ново деловање и тајне операције на чијем ће челу сигурно бити ЦИА.
Помпео, који је био представник Канзаса, био је један од најжешћих критичара споразума са Ираном у Конгресу. Он је, два месеца пред изборе, у часопису „Форин полиси“ објавио чланак под насловом „Пријатељи нису пријатељи ако послују са Ираном“. Током постављања у Сенату у јануару, обећао је да ће задржати жесток став како би се осигурало да се Иран придржава договора и услова који су му наметнути.
„Иранци су професионалне варалице“, рекао је тада.
Тако је Помпео, по писању „Њујорк тајмса“, пронашао „радохоличара“ Д′Андреу који ће бити његов главни човек за Иран.
Д′Андреа је одрастао у Северној Вирџинији, у породици чије везе са ЦИА сежу кроз две генерације. Своју супругу, која је исламске вероисповести, упознао је током боравка у иностранству на задатку, и преобратио се у ислам када се оженио њоме, али то није званично потврђено.
У годинама после напада 11. септембра, Ајатолах Мајк је био дубоко уплетен у програме притварања и испитивања који су резултирали мучењем једног броја затвореника, што је Сенат најоштрије осудио 2014. године, а саме методе назвао нечовечним и неефикасним. Сам резиме извештаја имао је чак 6.700 страница. Трампова администрација је копије вратила Конгресу, а оне, и поред Акта о слободи и приступу информацијама, вероватно никада неће бити објављене.
Ајатолах Мајк је почетком 2006. године преузео вођење Антитерористичког центра ЦИА, и на том месту остао следећих девет година руководећи „потрагом за екстремистима широм света“.
Прсти Мајка Д′Андрее умешани су у дешавања широм света — од Сирије и Јемена, до Пакистана и Авганистана, а за његово име је везан и један од највећих неуспеха ЦИА. Техничко лице запослено у америчкој бази у Авганистану, иначе припадник Ал Каиде, дигло је себе у ваздух и том приликом усмртило седам оперативаца ЦИА. То је био најсмртоноснији напад на ЦИА особље у последњих четврт века.