Неуролог наводи да постоји нешто што се зове репресиван поремећај личности, односно наглашен механизам потискивања.
Људи код којих је механизам потискивања изражен нису анксиозни, и нису депресивни. Реч је о врло продуктивним особама које су врло предвидљиве — оне знају шта ће вечерати две недеље унапред.
Иако већина људи приликом сусрета са оваквим типом људи помисли „Зашто нисам бар упола успешан/на као ова особа?“, постоји једна ствар која се нарочито истиче.
Ниво кортизола (хормона стреса) у њиховој крви је повишен, а њихов фронтални кортекс је активнији него иначе.
То значи да улажу велики напор у то да све држе под контролом, односно да никад не дође до неочекиваних ствари, што је практично немогуће.
„Када упорно покушавате да одржите зид око себе, то захтева улагање великог менталног и физичког напора. А онда се једног дана догоди нешто што је ван ваше контроле, због чега долази до ‘сагоревања'“, објашњава Саполски.
„Стога није све тако сјајно као што се чини. Ипак, ако то занемаримо, реч је о врло успешним људима који се труде да учине овај свет што мирнијим и предвидљивијим местом“, закључује неуролог.
Извор: Б 92
