Црна Гора постала је и званично члан НАТО-а. Шта то значи за Подгорицу, Северноатлантски савез, а шта за Србију, била је једна од тема о којој је новинар Мирослав Лазански у емисији „На нишану Лазанског“ разговарао са проф. др Емилом Влајкијем, бившим потпредседником Републике Српске и професором на Независном универзитету политичких и друштвених наука у Бањалуци, и проф. др Миломиром Степићем са Института за политичке студије у Београду.
Степић каже да улазак Црне Горе у НАТО за Алијансу значи затварање последњег процепа у Северном Медитерану.
„Црна Гора је била последња земља која није била чланица НАТО-а у Северном Медитерану и тиме је читав тај европски део средоземног приобаља затворен. То је, дакле, затварање последњег излаза Русије, а пре свега Србије, према Средоземљу. Тек ћемо видети шта то заправо значи за Црну Гору, односно они ће тек видети шта им то значи и мислим да се неће баш усрећити. Познато је да у тој земљи постоји врло јак отпор чланству у НАТО-у, а организације и удружења која су се против тога бориле верују да ће падом актуелне власти у Подгорици, ако се то икада деси, доћи и до преиспитивања тог чланства“, наводи Степић.
Он додаје да улазак Црне Горе у Северноатлантски савез представља мали пораз за Русију, која то није успела да спречи.
„Црна Гора јесте мала земља и за НАТО то јесте мали корак који геостратешки не мора ништа да значи, али читава утакмица око Црне Горе и њеног чланства у Алијанси је била заправо утакмица Америке да покаже да није крај НАТО-а и да је она и даље доминантна сила, док је Русија покушавала то да спречи. Када је о Србији реч, она је сада са свих страна окружена земљама и политикама које су антисрпске. Ово је затварање Србије унутар балканског Хартленда, балканске унутрашњости, а циљ је да Србија буде не само што мања, већ и да изгуби геополитичка и геостратешка упоришта која би имала да је целовита и да је српски простор на Балкану организован у виду једне српске државе“, напомиње Степић и додаје да нема ништа логичније него да се удруже земље изложене албанском експанзионизму.
Проф. др Емил Влајки, међутим, не мисли да ће Црна Гора у неком тренутку напустити НАТО, тврдећи да им Алијанса то неће дозволити. Када је о Србији реч, он сматра да власти у Београду треба да заузму чвршћи став према Приштини када је у питању Заједница српских општина, али да не буду пасивни ни када је реч о дешавањима у Македонији.
Тероризам у Србији — на сигнал Запада?
„На нишану Лазанског“ нашли су се и терористички напади у Лондону, али и питање — колико је Србија угрожена потенцијалним терористичким нападима. Миломир Степић каже да се са тероризмом никад не зна, али верује да је ситуација у нашој земљи засад под контролом. Он напомиње да се тероризмом управља споља.
„Ту могућност не треба потпуно искључити јер је питање шта ће бити ако неко споља реши да управља, на пример, у рашкој области, где смо већ имали вехабијске ћелије, или на Косову и Метохији где их имамо онолико. Тих људи има и у Босни и Херцеговини, у Македонији, па је питање да ли ће и када неко притиснути дугме“, каже Степић и додаје да би тај сигнал могао доћи са Запада, од Американаца, уз опаску да не верује да би сигнал за евентуални терористички акт могао доћи из Русије или Кине.
Емил Влајки каже да се не може говорити о терористичким нападима у Европи, а да се притом заборави друга страна тероризма који он назива „државни тероризам“.
„Када Американци и НАТО чине државни тероризам, онда ником ништа. Па у Арапском пролећу је погинуло три милиона људи. Зашто се о томе не говори? Шта је са руским авионом у Египту када је погинуло више од 200 људи? У свету се о томе не говори! Имамо државни тероризам Сједињених Држава, Запада, и испада малтене нормално да они имају право да по свету бомбардују и убијају кога хоће, почевши од Србије“, категоричан је проф Влајки.
