„Морамо да будемо јединствени у борби против тероризма, да се укључе сви. Док многи играју игре, људи гину“, рекао је председник Руске државне думе Вјачеслав Володин приликом посете Београду.
Он очекује да сe у борбу против тероризма укључе сви у Европи, па и Србија. Безбедносна стратегија сваке земље, па и Србије, мора да одговори на неколико питања, каже стручњак за тероризам Милан Пашански. Политика је ипак трговина, додаје он, иако се ради о пријатељској земљи, која је наш стратешки партнер.
„Једно од питања је шта је то у складу са виталним националним интересом Србије у домену стратешке безбедности, имајући у виду да смо засад, што не значи и убудуће, поштеђени исламског тероризма. Потом, има ли Србија капацитете да одбрани своје такозване меке мете у земљи и иностранству, које би биле нападнуте као репресалија, уколико узме учешћа у антитерористичкој алијанси под вођством Русије“, пита се Пашански.
Треће питање, према његовим речима, јесте колико је Русија способна и спремна да са Србијом подели своје обавештајне информације о исламском тероризму и да заштити Србију на одговарајући начин пружањем обавештајних података и сазнања преко својих обавештајних служби.
„Србија може да се у борбу против тероризма да се укључи на више модалитета, али то све зависи од претходно донете процене, која зависи од параметара на које сам вам скренуо пажњу. Пошто је Србија мала земља, несразмерна у односу на САД и Русију, она може да сарађује у домену обавештајне сарадње“, каже Пашански.
Са друге стране, наставља он, Србија може да своје, како каже, ограничене капацитете да стави у службу помоћи антитерористичкој алијанси. Пашански је мишљења да Русија настоји да у антитерористичку алијансу окупи што већи број земаља, што поздравља.
„Већ дуже време заступам тезу да ће сарадња на ширем међународном плану, стварањем антитерористичке коалиције, уродити плодом када терористи, нажалост, изврше неки спектакуларан терористички акт. То називам ’Армагедоном’. Тек тада ће главни играчи на међународној сцени схватити да је тероризам изузетно опасна глобална претња“, каже Пашански.
Тек пошто терористи изврше већи напад на неко од нуклеарних постројења или изврше масовни напад хемијским оружјем, дневне зађевице међу главним међународним играчима устукнуће пред опасношћу и велике силе окренуће се заједничкој борби против тероризма, каже Пашански.
Према речима војног аналитичара Андреја Млакара, Србија може да се у борбу против тероризма укључи на три начина: пружање логистичке помоћи антитерористичкој коалицији, слање оружја и директно ангажовање војних јединица на терену.
„За Србију су најпогодније прве две ставке. Били бисмо посредно везани и не бисмо имали снаге на терену. Пружали бисмо помоћ у храни и лековима. Оно што би било неповољније било би директно ангажовање наших снага на терену. То би захтевало широки консензус у српском друштву“, каже Млакар.
Директно учешће српских војних снага у борби против терориста носи и ризик да терористичке групе врше акције против становништва у Србији, додаје он.
