Наиме, чланом 200 Кривичног законика Црне Горе (који је донесен доста пре уласка ове државе у НАТО) — „Повреда угледа стране државе или међународне организације“ — наводи се да ће од 3.000 до 10.000 евра бити кажњен онај „ко јавно изложи порузи Организацију уједињених нација, Међународни црвени крст или другу међународну организацију чији је Црна Гора члан“.
Пошто је Црна Гора формално постала 29. чланица НАТО-а онај ко се убудуће јавно наруга НАТО-у, могао би бити кажњен до 10.000 евра.
„Заиста мислим да ругање са НАТО заставом није ругање, већ друштвено пожељан чин симболичког отпора против модернизованог окупатора и да у сваком случају то никако не треба да буде кажњиво, него то треба да буде друштвено награђено“, истиче Милачић за Спутњик, који се највише истакао анти-НАТО активностима и перформансима.
Широка лепеза злоупотреба
Оно што је ту такође битно, напомиње Милачић, јесте да је та квалификација ругање толико широка и апстрактна да оставља могућност, а на то и циљају црногорске власти, да свако буде кажњен ко се дрзне да било шта негативно зуцне о НАТО-у.
„Од кад смо постали чланица НАТО-а већ имамо тај пузајући тоталитаризам и тај дух тоталитарног атлантизма где свака критика против НАТО-а може бити протумачена као ругање. То даље може да води до тога да се ствара таква атмосфера где се влада страхом и то нарочито у овом домену који се тиче НАТО-а“, каже Милачић.
У другом делу тог члана закона стоји да се он не примењује у случајевима кад је то неки уметнички израз, кад је то новинарска делатност и кад је то политичка делатност, подсећа Милачић и најављује да ће, да не би гатали шта то значи, у веома скором периоду све то тестирати.
„Слободни људи ће почети да пале НАТО заставе и да им се ’ругају‘, па да видимо онда те људе из власти како ће да реагују. Нека Ђукановић и екипа раде са својим НАТО заставама шта год им је воља — ако желе нека иду и у кревет са њима, па нека се покривају — а слободни људи ове земље ће радити са НАТО заставама оно што те заставе заслужују, а то су паљење, ругање, право ругање, просто — критика“, категоричан је Милачић.
Зачепи губицу, да не буде по џепу
Овакав закон, односно његова примена, за историчара Александра Раковића није ништа неуобичајено за репресиван режим Мила Ђукановића, који ће, сматра он, подршку за ту репресију и даље имати од западних структура моћи, посебно сад од Војне алијансе чији је Црна Гора члан.
Режим кажњава људе сваки дан, додаје Раковић и наводи пример да бивају кажњени кад приликом свадби или неких породичних прослава истакну српску заставу, а истовремено не истакну и заставу Црне Горе.
„Једноставно, они су увели у свој законски поредак казне које треба да ’опамете‘ људе и да им ’зачепе уста‘ да не могу слободно да исказују своје мишљење због тога што ће увек имати свест о томе да ће их чекати казна, у ствари, ударац по џепу који ће и онако крхко финансијско стање грађана Црне Горе тек довести у питање“, констатује Раковић за Спутњик.
За познаваоце прилика у Црној Гори, наставља Раковић, то је само још један каменчић у мозаику државног насиља црногорског режима над грађанима, посебно онима који баштине историјски идентитет Црне Горе, односно насиља према Србима.
„Хитно то треба да се склони из нашег закона и то би било елементарно демократско начело. Да свако може да каже шта мисли, да свако може да, ако му је воља, запали заставу — ако говоримо о паљењу — неке организације за коју он сматра да је окупаторска“, поручује Марко Милачић.
Црногорске власти ће овај закон, према мишљењу Александра Раковића, користити колико им буде било потребно, а биће и даље сервилни и понизни према земљама Запада и брутални и подмукли према државама према којима мисле да треба да буду.
