После учешћа српске делегације на Санктпетербуршком економском форуму, где је Србија била почасни гост, и посете председника Думе Вјачеслава Володина Београду, све више се говори да односи Србије и Русије никада у историји нису били бољи.
„Увек сам опрезан у оценама да су неки односи најбољи откад постоје. Неоспорно је да су данашњи односи добри и то ме радује, али не бих користио оцену ’никад бољи‘, јер то је еуфорично, карактеристично за наш балкански менталитет, сви су председници до сада говорили како су наши односи најбољи“, каже новинар Бранко Влаховић, дописник „Вечерњих новости“ из Москве.
Односи две земље, поред односа између политичких елита, огледају се и у економској сарадњи, али ту су једно жеље, а друго могућности, каже Влаховић и додаје да су могућности тренутно много скромније од жеља.
„И Руси и ми желимо да имамо много плодотворнију сарадњу, али знамо у каквом се стању налази наша привреда и ми, објективно, не можемо да искористимо прилике на великом тржишту Русије и постсовјетског пространства“, констатује Влаховић.
На Економском форуму у Санкт Петербургу Србија је била почасни гост. На Форуму се родило много идеја и иницијатива — више руских зона за инвестиције, развојни центри, заједничке компаније…
У прошлости је било много добрих планова за српско–руску економску сарадњу који нису били реализовани, објашњава Влаховић. Русија може, преко својих моћних државних компанија јако пуно да учини у побољшању сарадње, међутим, према његовим речима, приватни бизнис има сопствену логику и не поштује никакве директиве.
„Због тога сам мало опрезан и нисам еуфоричан када се говори о томе. Морамо да будемо искрени. И до сада су са наше стране постојале јака жеља и воља да Руси инвестирају у Србију, а због чега није тога било, то би они требало да објасне“, каже Влаховић.
Слично је и на пољу војне сарадње. Влаховић каже да, осим што Србија има квалитетну муницију, коју Руси хвале, остатак српске војне индустрије није на довољно високом нивоу како би се на том пољу сарађивало са Русијом.
На питање ко „мути воду“ на Балкану, поводом тврдњи Запада да је руски утицај лош за Балкан, Влаховић је категоричан. То су, према његовим речима, САД и њихове савезнице.
„Оптуживати Русе да муте воду на Балкану је сулудо. Све зло које се догодило на Балкану било је у режији Запада. Није Русија изазвала рат на Балкану, зна се ко је помагао сепаратисте на Балкану. Непоштено је оптуживати Русе за нешто што нису учинили“, каже Влаховић.
Са друге стране, приче о томе како Русија има тзв. план Б4 који подразумева кочење евроинтеграција региона, како подсећа Влаховић, демантовао је и сам министар спољних послова Сергеј Лавров.
Треба слушати шта кажу Путин и Лавров, а не неке „Путинове десне руке“ које долазе овде и причају шта им падне на памет, наводи Влаховић.
Русија има значајну улогу у заштити српских националних интереса у међународним форумима. Доцент међународног права на Универзитету у Косовској Митровици Дејан Мировић подсећа на два случаја — апликација Косова за чланство у Унеско и спречавање усвајања британске резолуције о Сребреници у СБ УН.
„Чини ми се да је већу улогу у спречавању Косова да постане чланица Унеска одиграла Русија него наша дипломатија“, сматра Мировић.
О могућности изградње гасовода „Јужни ток“ поново је почело да се говори. Ако изградња гасовода „Северни ток 2“ није спорна, због чега би то била изградња руског гасовода преко Балкана, пита се Мировић.
И он, како каже, сматра да не треба давати еуфоричне изјаве о најбољим односима у историји. Мировић подсећа на диспропорцију између осећања грађана и фактичког стања ствари.
Док са једне стране имамо изузетно пријатељски став према Русији код грађана, са друге стране НАТО војницима који пролазе кроз Србију дат је дипломатски имунитет, док са Русијом није постигнута сагласност о истој мери за припаднике хуманитарног центра у Нишу. Такође, према одредбама Лисабонског споразума, земље-чланице ЕУ не могу да имају уговоре о слободној трговини са трећим земљама, као што Србија има са Русијом, каже он.
Мировић закључује да спекулације „русофобних медија“ о Нишу као шпијунском центру следе логику „држ‘те лопова“.
