Резултати ванредних парламентарних избора у Великој Британији оставили су британске конзервативце у шоку — изгубили су већину у парламенту, а планови премијерке Терезе Меј за будућност Уједињеног Краљевства распрснули су се као мехур од сапунице.
Олег Матвејчев, професор Високе школе економије, за Спутњик каже да је лош резултат Мејове изненађење за све, а пре свега за њу саму.
„Високи рејтинг на старту кампање пружио је Мејовој лажни осећај популарности, али популисти и лабуристи су је казнили за препотентност. Премијерки ће бити изузетно тешко да сарађује са новим саставом парламента, што би могло да изазове парализу власти. Тренутно је друштво у Великој Британији подељено и у питању Шкотске, као и у питању ’брегзита‘, па ће новонастала политичка ситуација само продубити јаз између ових подела“, оцењује Матвејчев.
И проректор руског Финансијског универзитета Алексеј Зубец резултате избора види као лични неуспех Терезе Меј.
„Није јој пошло за руком да постане харизматичан лидер конзервативаца, да постане нова Маргарет Тачер. Са друге стране, Корбин је организовао сјајну предизборну кампању, која је у великој мери и обезбедила успех лабуристима. Наравно да ови избори нису били гласање поводом ’брегзита‘, већ поводом унутрашњих питања, а Мејова их је изгубила зато што је дуго у Влади била задужена управо за унутрашња питања.
Како је рекао, сада, после терористичких напада и општег погоршања безбедносног стања, Мејова била критикована због смањења броја запослених у безбедносним структурама.
„Британији је потребан харизматичан лидер који ће одлучити у ком правцу ће кренути земља и сада је можда најбољи тренутак за стварање националног консензуса који се тиче будућности Велике Британије“, каже Зубец за Спутњик.
Сличног става је бивши амбасадор Србије у Лондону Владета Јанковић, који за Спутњик каже да се Мејова коцкала и изгубила, те да каква год да буде влада у Лондону, неће бити онако снажна и стабилна како је то британска премијерка желела. Он напомиње и да се овакав исход избора Бриселу нимало не допада.
„Више неће бити јединствене преговарачке стране која би могла у преговорима о ’брегзиту‘ да постави одређене услове и да их се придржава. Сада је отворено поље за преговарање, то јест прављења компромиса и уступака, а то је врло проблематичан процес којем се не види крај и који сваког тренутка може да наиђе на тешкоће. У Енглеској се каже да више нема ’бруталног брегзита‘, односно тврдог преговарачког становишта и наравно да то ствари компликује што не одговара никоме, ни Великој Британији ни Европској унији“, објашњава Јанковић.
Када је реч о односима Велике Британије и Русије, Олег Матвејчев сматра да резултати избора на њих неће утицати. „Познато је да лабуристи, за које се може рећи да су победници ових избора, имају много бољи однос према Русији јер често и даље доживљавају ту земљу као ’левичарску‘. Осим тога, ни Корбин није познат по антируским испадима, али засад га је немогуће замислити у премијерској фотељи, стога се политика Лондона према Русији неће променити. Утолико пре што Велика Британија следи политику САД у многим питањима, укључујући и ’руско‘“, напомиње Матвејчев.
