Ово је за Спутњик изјавио Ранђел Нојкић, дугогодишњи политичар са КиМ и добар познавалац политичких прилика у јужној српској покрајини.
За почетак, плаше ли вас предизборне претње косовских лидера с обзиром на чињеницу да сте на Косову и Метохији још од 1999?
— Не плаше ме, јер мислим да су изречене за унутрашњу употребу.
Како да се Срби политички боре, ако кажете да би требало да разумемо да иза Приштине стоје Брисел и Вашингтон?
— Сматрам да оваква ситуација није безизлазна, постоје одређена решења, али мора да се врло рационално размишља о наредним потезима. Говорим ово на основу година и година искуства као човек који је тамо обављао једно врло важну функцију и водио један део система Републике Србије, а то су Поште Србије. Оне су опстале захваљујући рационалним одлукама.
Уколико се реализују претње Рамуша Харадинаја да Заједнице српских општина неће бити, да ли то значи да је Приштина суспендовала Бриселски споразум?
— Вероватно покушавају то да ураде, али је то све у предизборној кампањи, а после ће бити потпуно другачија ситуација.
Наши политичари ипак не газе обећања која су дали ЕУ…
— Када је у питању ЕУ, то јесте друго, али и ћутња Брисела јасно говори да су и они свесни да ће се то променити након избора. Ипак, велика очекивања од Заједнице српских општина су нереална. Ако прочитате Бриселски споразум и ако прочитате документа која су на сајту канцеларија за КиМ о ЗСО видећете да су те ингеренције потпуно ограничене, да се не разликују од оних које имају локалне самоуправе. Камен спотицање је Уставни суд и покушај да се преко њега све то верификује. Ако је већ таква ситуација, онда треба врло јасно рећи који су то лимитирајући фактори кад је у питању ЗСО, пошто су се договорили да се угасе све локалне самоуправе и политичке институције везане за Београд. Упитно је онда само да ли ће Заједницу српских општина финансирати Приштина или Београд. Уколико то учини Приштина, вероватно ће рећи да не могу да запосле велики број људи.
Да ли је добра идеја да Срби сами формирају ЗСО?
— Када би се сада Београд и Приштина договорили о њој, она не би ништа значила, јер није у оквирима косовских закона. У Бриселском споразуму јасно стоји да је Заједница српских општина по законима Косова. Због тога сматрам да Срби погрешно иду ка решавању проблема и уместо да имају иницијативу и предлажу Закон о заједници српских општина, они то не раде. Када имате иницијативу и одете у веома утицајне амбасаде у Приштини па кажете: „Молим вас да нам помогнете, ми хоћемо све у оквирима косовских закона“, прича би била другачија. Треба проучити све законске акте, Устав Косова, све оно што је битно за Србе и кренути у иницијативу. Да ли сте чули једног од посланика који је рекао да је за свог мандата доставио пет амандмана на неки закон? Не гајим илузију да би све било усвојено, али би се тако створио притисак на Приштину. Овако је стално притисак на Србима.
Директор Канцеларије Марко Ђурић позвао је све Србе да гласају за Српску листу. Колико је то важно и да ли ће се Срби одазвати?
— Према последњим анкетама, излазност ће бити пола-пола, а приметио сам да влада и потпуна збуњеност међу грађанима. Не гајим илузију да ће Српска листа да освоји највећи број мандата, али није добро што су Срби и те како подељени. Београд је морао да позове све политичке представнике Срба на Косову, па да покуша да направи ту јединствену листу.
Озлоглашени Љадри Муџахедри са Косова је, кажу, убијен у Сирији. Колико таквих терориста има на Косову?
— Нико нема прецизне податке. И они који би требало да их имају, они их вешто крију. Пре свега, Приштина. Рамуш Харадинај управо рачуна да ће та групација гласати за њега. С друге стране, они су им потребни не само за застрашивање Срба и Србије већ и за застрашивање међународне заједнице. Међународна заједница мора да се пита — а шта ако ово крене у неком неконтролисаном правцу? Шта је било у Сирији, шта је било у Либији? Људи који су свргнути од стране Запада апсолутно су погодили све шта ће се десити. То исто може да се деси и овде. Када је у питању Косово, ситуација је врло озбиљна и на крају крајева видите да и одређене земље ЕУ, па и Велика Британија, врло јасно указују која су то кризна подручја. Босна, Косово… Врло јасно шаљу поруку својим грађанима да буду опрезни ако путују или их моле да не путују.
А да ли сте приметили да су у тим упутствима биле истакнуте само српске општине на КиМ?
— Па јесте, али мислим да је то покушај да се направи неки баланс да заправо није сигурно ни тамо где су Срби у већини, да можда тамо избија некакав проблем. С друге стране, оно што није добро је да на северу заиста имамо често ексцесне ситуације, и то међу Србима. Мислим да тај проблем може да реши Београд. Може и Приштина, али то њој одговара. Тако се манипулантима отварају могућности, што је у супротности са интересима Срба на тим просторима.
Лидери Западног Балкана састали су се на Брду код Крања. Ипак, скуп су обележиле оштре речи Тачија и Вучића…
— Жестока реторика је пре свега била потребна Тачију да упути поруку својим бирачима на Косову: „Ево видите како ћемо ми са Београдом“. Међутим, када их представници Европске уније, међународне заједнице и Америке позову за сто, и када им мало заврну уши, они ће рећи: „Ми сад хоћемо да разговарамо“. Не сумњам у то да ће можда Вучић и Тачи поново да седну један прекопута другог у Бриселу, и то ће једног тренутка сигурно да се деси. И на крају крајева, Вучић је врло јасно рекао не само за Тачија него и за Харадинаја, да је спреман да разговара и да је то једино решење.
У посети Београду био је и председник Државне думе Руске Федерације Вјачеслав Володин. Поједини политичари али и медији тврдили су да је у питању нека нова офанзива Русије на Балкан. Да ли је и ви осећате?
— У оваквој ситуацији, када је у питању геополитичка позиција тих великих сила, врло је разумно да свака земља на известан начин покушава себе да представи као неку доминантну силу. Сматрам да је најбоље било у време Варшавског и НАТО пакта, јер је постојала равнотежа која је спречавала сукобе. Оног тренутка када је превагнула једна од тих сила у односу на другу, онда се издешавало шта се издешавало. Сада се та друга сила вратила на политичку сцену и зауставила одређене акције Запада на Блиском истоку. Слично је и са Косовом. Руси су били присутни на КиМ 1999. али нису ништа чинили. Данас се то променило, и онда је сасвим нормално да на такав начин реагују те велике силе, с обзиром на то да Косово, па и Србија, има стратешки врло битну позицију на Балкану.
Одржане су ове недеље и консултације за новог премијера Србије. Ваше прогнозе?
— Оно што је углавном сада присутно у јавности, вероватно и од познаваоца који су далеко боље упућени од мене, десиће се вероватно неки нови Мирко Цветковић, што значи да ће Вучић и даље да води главну реч. Кад је у питању КиМ, добро би било да то буде неко ко добро познаје тамошњу ситуацију. Без обзира на то што ћете ви имати некога ко ће вам рећи да радите овако или онако, у одређеном тренутку морате да донесете неку одлуку. Према томе, мислим да свако решење које води ка томе да немамо доброг познаваоца прилика на Косову није добро, а досад их нисмо имали. Људи који би требало да воде канцеларију за Косово и Метохију морају да буду присутни у Приштини, да буду стално у приштинским институцијама, да са њима разговарају, да се договарају или свађају, али да буду тамо. Када сте тамо, онда имате личне контакте и са руском канцеларијом и са америчком амбасадом, стварате баланс и притисак на Приштину. Овако, политичари не разговарају него само упућују једни другима оштре стреле, од којих не страдају они, већ Срби на КиМ.
