Политичар је припремио одговарајући нацрт закона, чији је циљ „унапређивање демократије и борба против корупције“ у тој латиноамеричкој држави.
Ако документ буде одобрен, у року од 180 дана од тренутка ступања закона на снагу, Стејт департмент ће морати да спроведе сопствену истрагу.
У документу је наведено да државни секретар у сарадњи с обавештајним службама има обавезу да Конгресу САД представи извештај с детаљним описом размера сарадње влада Русије и Венецуеле.
Извештај ће припремати 17 владиних агенција којима руководи директор Националне обавештајне службе САД Џејмс Клепер.
Нема шта да се крије
Директор Центра за стратешку конјунктуру Иван Коновалов навео је да је истрагу коју жели да покрене Енгел могуће спровести без специјалних служби, прикупљањем информација из отворених извора.
Према јавно доступним подацима, Русија и Венецуела заиста су сарађивале у области наоружања и енергетике још у време владавине Уга Чавеза (2002 – 2013). Земља је 2009. године добила од Москве кредит од 2,2 милијарди долара одмах након признавања Абхазије и Јужне Осетије.
Земљу је 2011. године посетио тадашњи вицепремијер Русије Игор Сечин. Тада је потписан споразум о одобравању кредита од четири милијарде долара Каракасу, укључујући куповину оружја и развој нафтног сектора.
После Чавезове смрти, међутим, сарадња у војној сфери је обустављена. Према информацијама Стокхолмског института за истраживање светских проблема, нових уговора Москве и Каракаса у војној сфери није било већ две године. Наоружање Венецуели сада испоручује Кина.
Иван Коновалов је нагласио да економија Венецуеле директно зависи од цена нафте, тако да Каракас у овом тренутку, услед кризе, није у могућности да купује оружје од Русије.
Москва и Каракас сада преговарају о реструктурирању дуга Венецуеле од око милијарду долара. Прошлог месеца заменик директора Федералне службе за војно-техничку сарадњу Русије Анатолиј Пинчук изјавио је да је Русија окончала све велике уговоре о испоруци наоружања Венецуели.
Заштита од „Росњефта“
Посебна тачка у нацрту закона јесу ризици у вези с руском компанијом „Росњефт“ која, према мишљењу аутора иницијативе, може да успостави контролу над низом објеката америчке енергетске инфраструктуре.
„Председник мора да предузме све неопходне потезе како не би допустио да најважнији објекти енергетске инфраструктуре САД потпадну под контролу компаније ’Росњефт‘“, наведено је у документу.
„Росњефт“ је с венецуеланском државном нафтном компанијом ПДВСА прошле године закључио уговор према којем је руској компанији припало 49,9 одсто хипотекарних права „Цитгоа“ — кћерке-компаније ПДВСА. Акције „Цитгоа“ припадају САД, укључујући три фабрике за прераду нафте.
„Могућност да компанија ’Росњефт‘, која је под контролом руске владе, успостави контролу над објектима енергетске инфраструктуре САД, и то у моменту када су на снази санкционе мере, оцењује се као значајна претна за националну и енергетску безбедност САД“, наведено је у нацрту закона.
Игор Сечин, сада први човек „Росњефта“, навео је раније да компанија не намерава да преузима управу над америчким „Цитго петролеумом“.
Руски правни експерт Владимир Шалајев навео је да пакет акција „Цитгоа“ који припада „Росњефту“ није контролни.
„Због тога ’Росњефт‘ нема директне полуге да утиче на компанију. Ипак, чак и да има контролни пакет акција, реч је о економским односима с компанијом која се налази у Венецуели. Чак и да ’Росњефт‘ преузме контролу над три нафтно-прерађивачке фабрике, то јој неће омогућити да утиче на америчко тржиште, па самим тим нема везе с непосредном безбедношћу САД“, уверен је стручњак.
Према речима Шалајева, овај нацрт закона подсећа на „нови претерани страх САД услед напетих односа двеју земаља, када се сваки могући повод користи за узајамно сумњичење“.
Иницијатор овог нацрта закона активно позива да се провере контакти америчког председника Доналда Трампа с Русијом и познат је по агресивној реторици на рачун Москве.
