Ако би сви расељени Срби са Косова и Метохије могли да искористе своје бирачко право у приштинском парламенту, мимо десет загарантованих места за Србе, седело би бар још 30 српских посланика! Међутим, косовски закони су такви да су се добро „оградили“ да до тога не дође, јер би то значило да би једна четвртина од 120 посланичких места припало — Србима.
У закону о изборима на Косову право гласа имају само они Срби који су својевремено поседовали Унмик личну карту, који су рођени на Косову и који су живели на Косову у периоду до 1999. Трик је у Унмиковој личној карти, јер је ту могућност остварило само 100.000 Срба, и то одмах по доласку Унмика на Косово. Због протеривања из домова, минимум 150.000 није успело да оствари то право.
Ненад Рикало, члан Централне изборне комисије, за Спутњик је рекао да не постоје прецизни подаци изражени по националности у бирачким списковима, али да незванично око 100.000 Срба има право гласа на косовским изборима. Он каже да је из централне Србије стигло око 4.000 пријава за гласање, али да је само њих 1.119 прихваћено. Разлог за одбијање осталих је углавном тај што формулари нису исправно попуњени, али је било и оних који нису испуњавали услове за гласање.
Душан Раденковић из Центра за демократију објашњава како се, и да је свих сто хиљада Срба са правом гласа број изашло на изборе, по садашњим законима Косова, не би променио број од десет загарантованих места за српску мањину у приштинском парламенту. Али…
„Када бисмо говорили хипотетички, ствари би биле другачије. Рецимо, да постоји законска могућност да сви расељени Срби гласају (без обзира на то да ли су имали Унмикову личну карту) и да гласају за странку која не би изашла као мањинска странка на косовске изборе, Срби би у косовском парламенту, под условом да гласају сви — добили још 20 до 30 посланика. Дакле, имали бисмо загарантованих десет посланичких места као мањинска заједница, плус она места која би освојила нека српска странка“, објашњава он.
Према евиденцији, од 1999. године са Косова и Метохије расељено је више око 250.000 Срба. На Косову, према неким статистикама, тренутно живи само око 25.000.
Срби на Косову и Метохији иначе имају проблема на сваким изборима, јер чак и они који живе у јужној покрајини често нису уписани у бирачке спискове према тренутном пребивалишту, већ према пребивалишту које било заведено после доласка Унмика.
То значи да неко ко је пре рата живео у Штрпцу, а сада живи у Северној Косовској Митровици, мора да пропутује цело Косово да би гласао. У исто време, изборни закон Косова је такав да је Албанцима омогућено право гласа самим тим што су рођени на територији Косова и Метохији, због чега је на сваким изборима пресудан глас албанске дијаспоре, која је једна од најбројнијих дијаспора у свету.
Да су Срби по националним питањима сложни као што су Албанци, и да, рецимо, добију право да на изборе на Косову не изађу само Срби који су расељени сада већ и они који су рођени и живели на Косову, тешко да би Харадинај, Курти или Тачи уопште били ту где јесу… Штавише, Срби би били други по политичкој снази на Косову.
