Буш је рекао да је погледавши Путину у очи и разумео његову душу. Можете ли рећи да га сада познајете?
— Не. Он је био врло љубазан, врло детаљан, помогао нам је да схватимо шта Русија заправо мисли о ситуацији у свету. САД се мењају, као и односи са Русијом. Он је речито говорио о НАТО-у, одустајању САД од споразума о ПРО, о подршци Сједињених Америчких Држава тероризму на Кавказу и Сирији, и о Украјини је изнео свој став. Осим тога, говорио је и о предстојећим изборима, о економији.
То објашњава много, јер ми све то не чујемо на Западу. Имао сам прилику да разговарам са председником „без филтера“ о ономе шта се дешава у свету, по његовом мишљењу. Осим тога, урадили смо интервју на руском. Нисмо га синхронизовали. То је важно, јер обично у Америци ако чујемо председника, чујемо промењен глас, синхронизован, где он звучи као каубој или фудбалски тренер, што је врло грубо. Било је дивно чути његов прави глас.
Да ли је он глумио у разговору са вама или је био отворен, искрен?
— Не знам. Нисам радио са њим. Ви га боље познајете него ја. Али сматрам да има јасан став, да је јак лидер који је организовао земљу после председника Јељцина. Мислим да је на много начина привреда двехиљадитих боље организована. Мислим да се земља опоравила. Још увек има много проблема и он (Путин) је свестан тога. Санкције, наравно, такође не помажу. Али мислим да је човек који је поносан на своју земљу и ради за њене националне интересе.
Да ли сте покушали да га „упецате“ на нечему? Да ли сте успели да га изнервирате у неком тренутку?
— Мислим да сам у једном тренутку успео. Мислим да је он навикао да га изазивају и критикују. Нажалост, често га критикују на Западу и много пута неправедно. Мислим да је био уморан да стално то слуша. Русима је досадило да слушају шта говоре Американци или Европљани, јер они мисле другачије. Имамо веома чудну ситуацију у свету. Никада није толико критикован Кремљ и руски лидер. То је заиста ново… И веома сам забринут због тога, јер су најважније ствари у животу за мене мир и безбедност.
Ви сте разговарали са господином Путином о оптужбама да се Русија мешала у изборе у САД. Шта Вам је рекао?
— Не могу сада да откривам шта ми је рекао, то је четворочасовни филм. Више сам покушао да га наведем да говори о будућности. Он има велики значај за Русију. Мислим да је допринос његовог председниковања велики. То је моје мишљење. Видим неке везе са Рузвелтовом администрацијом, јер је Рузвелт био први амерички председник који је имао четири мандата. Четири. И уколико се Путин буде кандидовао 2018, то ће бити четврти пут и то ће бити веома значајно.
Мислим да је Рузвелт је имао исти утицај на земљу. Када је дошао на власт 1931. године, ако се сећате, у Сједињеним Америчким Државама била је депресија која је потпуно уништила банке и финансијску структуру. И он је направио велике промене, дозволио је влади да уђе у игру у области економије на начин који никада раније није употребљен. А Американци су били веома независни од власти, то је тако „дивљи“ систем.
И многи Американци су се супротстављали Рузвелти, они су га мрзели. И многи амерички председници, као што је Роналд Реган, били су против такве политике. И сада се Америка креће у другом правцу. Што се тиче Русије, после Јељцина се чинило да сте хтели да се развијате слободно, да више не постоји систем, да је комунизам пао и да желите „дивљи“ капитализам. Мислим да Путин покушава да то избалансира по принципу тржишне економије да више личи на Европу него на Сједињене Америчке Државе.
На америчким кабловским телевизијама већ годину дана се говори искључиво о наводној завери Доналда Трампа са Русијом — наравно и Русија и Трамп то поричу. Да ли мислите да ће господин Трамп пронаћи нови приступ Русији? И да ли господин Путин жели нови приступ Сједињеним Америчким Државама?
— Што се тиче господина Путина и Америке, он није мењао свој став већ неколико година. Он је говорио: „Желели бисмо да разговарамо, да сарађујемо у борби против тероризма, о нуклеарном оружју, о свемиру, о клими. Мора много да се уради, ништа се не чини.
Да ли је Трамп сада притеран уза зид?
— Господин Трамп је потпуно притеран уза зид. Са друге стране, господин Путин у једном тренутку (у филму) каже да се чини да се политика САД не мења, већ се само председници мењају. Председник Обама је могао да има планове за „ресетовање“ и, евентуално, либерализацију америчке политике у рату против тероризма и слично, али није могао ништа да постигне.
Чини се да у САД постоји „влада у сенци“, права власт и руководство које управља земљом и доноси одлуке. То укључује огроман војно-индустријски комплекс, корпорације, а ту спадају и обавештајне службе. Чини се да они имају изузетну власт коју нису имали када сам био млађи. Они су порасли до монструозних размера. Мислим да су они намерно направили толико проблема са Русијом. Мислим су они притерали Трампа уза зид. Он никако не може да „ресетује“ односе са Русијом, чак ни ако то жели.
Винстон Черчил је рекао да је Русија је загонетка умотана мистерију унутар енигме, али да за њу вероватно постоји кључ — руски интереси. Да ли мислите да је ваша мисија била да објасните Западу шта Русија подразумева под својим националним интересима?
— Да, наравно. Увек сам сматрао да да би се изградили неки односи морате да разумете другу страну. То је као брак. У супротном добијате социјални хаос. Навели сте успешан пример са Черчиловом изјавом: он је мрзео комунизам и хтео да га сасече у корену. И управо он је био један од иницијатора Хладног рата. Дакле, он није био нимало узоран човек.
Међутим, у филму Путин говори да је чак и Черчил знао када да се договара и преговара. И то је у контексту тога колико су Путина критиковали. А он одговара: хајде да разговарамо, можемо да водимо дијалог. И мислим да је он у праву, а ми (САД) га нисмо довољно добро слушали. Мој филм су, иначе, такође критиковали, а да га још нису ни погледали.
Неки новинари су написали да сте били фасцинирани Путином. Ја не мислим тако, али ми се чини да између вас постоји нека „хемија“.
— Да, ја сам режисер и то је мој посао. Радио сам са многим добрим глумцима и понекад сам, чини ми се, постизао веома добре резултате. Мој рад и јесте то: да добијем наклоност човека, чак и ако га сасвим не разумем. Да покушам да схватим људе. И ја сам поносан што сам у овом филму то успео. Снимили смо 20 сати материјала који су постали основа за јединствени четворочасовни филм који ће бити актуелан још много година у многим питањима, као пример политичког документарног филма о томе како лидер осваја поверење земље и како се носи са хаосом и антагонизмом.
Ово је веома добар пример. Руско-амерички односи сада пролазе кроз драматичан и опасан моменат и не могу да вам опишем колико сам забринут због тога, као бивши војник и као човек који је упознат са оним што се дешава у свету и колико је непотребна и неблаговремена ова ситуација.
Делимично видим разлог за то у војноиндустријском комплексу САД, веома много је потчињено његовим интересима. Да би се нахранило чудовиште, а то је 6,5 милијарди долара годишње, морате да направите непријатеља. И мислим да се ми (САД) тренутно бавимо нечим таквим: стварамо себи непријатеље. Наравно, сада има много објективних непријатеља, постоји тероризам. Али тероризам је, између осталог и реакција на премилитаризовани свет. Заситили смо своје тржиште оружјем, морамо да га продајемо, настављамо да тражимо непријатеље, тражимо пријатеље и настављамо да нагомилавамо оружје. Једном ће све ово отићи у ваздух. То је мој највећи страх.
Колико добро сте лично упознали Путина? Он се ретко отвара. На пример, о својим унуцима он никада није раније јавно говорио. Да ли мислите да сте га разумели приватно?
— То није био мој циљ, нисам покушао да га испитујем о његовом личном животу, да откривам неке моменте. Нисам покушавао да га упецам, као што кажу новинари… Дошао сам у Русију јер су за мене важни ови односи (између земаља). И мислим да је он интелигентан човек. Састао сам се са њим када сам ишао у Москву да снимим филм о Едварду Сноудену, неколико пута током тог периода и он ми је дао веома разумно објашњење руске тачке гледишта о том питању. И то је био разлог да се вратим у Русију за наредне интервјуе.
Сећам се када сам дошао у Совјетски Савези 1983/84, још док је био Брежњев (одмах после смрти Брежњева, прим. ред), тада сам се бавио дисидентима, па чак и написао сценарио о њима, који никада није био екранизован, зато што је ера Горбачова која је настала, променила ситуацију и та (дисидентска) тематика се више не би тражила. Затим сам долазио када је председник био Горбачов. Он ми се много свидео, иако тада нисам схватао ширу слику о ономе што се дешава, а онда сам дошао ’90-их година, када сам представљао свој филм „Рођене убице“, и ни тада нисам разумео шта се дешава у Русији, са људима овде.
Нисам схватао огромне социјалне потресе који су утицали на руски народ. Затим је дошла Сноуденова прича и преко ње — Путинова. Тако да ја имам посебан интерес према Русији, са једне стране, као спољни посматрач, странац, али видео сам све те промене. И мислим да је то веома лоше, да сте у овој драми представљени као непријатељи. То заиста никоме није потребно.
Да ли очекујете да ће Вас критиковати због филма у САД? Пошто се чак и обичан разговор са Русима у америчким медијима представља као нешто ужасно.
— То је неизбежно. Такав ми је посао, да ме критикују због овог или оног. Мислим да само другачије од неких људи гледам на ствари. Мислим да оно што изазива одбојност или похвалу, да то није толико питање о мени, већ је много шире питање. Али радити оно што ја радим је вредно тога. То је важно за свет, да би људи постали свесни.
Без обзира на то ко и шта пише о томе, свеједно на крају нико неће рећи да је одлично. Али ово је важан филм. Важно је да се покаже у Америци. Многи људи ће га погледати и рећи „можда он и није тако лош момак“. Филм ће се гледати широм света, у Азији, у Африци. То је покушај да се створи јавност међу нашим народима.
Говорили сте много о нуклеарној опасности, гледали сте заједно филм „Доктор Стрејнџлов“ (црна комедија Стенлија Кјубрика о нуклеарном рату). Зашто је Вама то толико важно? Мало људи данас верује у могућност „врелог“ рата…
— Треба схватити да када господин Путин говори о ситуација са нуклеарним оружјем, он истиче да су САД изашле, напустиле споразум о противракетној одбрани који су 1972. године потписали Брежњев и Никсон. То је био важан споразум, како говори Путин, камен-темељац наше безбедности. Када су Американци изашли из овог споразума и почињали да развијају своје противракетне системе, кажу да они функционишу, али ми не знамо то засигурно, и разместили их у Европи, у Пољској, у Румунији, а кажу да је због Ирана. То нема никаквог смисла.
Међутим, Русија каже да они могу имати двоструку намену.
— Људи не схватају да није истина то што Америка изјављује да су то одбрамбене ракете. То су веома опасне одбрамбене ракете. Они могу да се преко ноћи претворе у офанзивне. А Руси, који се у случају лансирања налазе на неколико минута од катастрофе, не знају да ли је то одбрамбено или офанзивно оружје. Нуклеарни паритет можда и постоји, али нисам сигуран. Ако погледате карту, можете видети сву логистику.
Ово је веома опасна ситуација. Не само да индицент може да се догоди у сваком тренутку, већ се то толико пута за 40-50 година дешавало. Ми се тога сећамо — ракетне кризе (око Кубе). Ви сте млади. Али кажем вам, то је било веома страшно. Господе, како да се вратимо на искрене преговоре Горбачова и Регана. Међу њима је постојао договор и могао је да буде мир. Али нема разлога за то… Господин Путин није по свачијем укусу, али он ни на који начин не ради тако да прети Европи или Америци. Надувавају као велику опасност да Русија намерава да завлада светом. Али то нема никаквог смисла.
Многи се сигурно питају — где је ту претња? Где је опасност? Свет може да буде миран. Да, имамо ДАЕШ. Ми знамо за то, Путин зна за то. Зашто се не фокусирамо на то? Хајде да покушамо да смиримо Блиски исток, зашто је тамо толика лудница? Једна ствар води ка другој — дестабилизује се Ирак, а затим Сирија. Зашто се Сирија сматра непријатељем? Зато што су тамо шиити, што значи да су они савезници Ирана. А зашто је Иран непријатељ? Где је та опасности о којој говоре? Зашто је уништена Либија? Она је потпуно уништена. Зашто је Либија постала база терориста? Ова питања многи људи ретко себи постављају. Треба критиковати нашу владу, јер она ради независно од воље народа који жели мир.
Какво је ваше мишљење о будућности руско-америчких односа? Да ли мислите да стижу боља времена?
— Надам се. Господин Путин је сигурно спреман да разговара. Увек је говорио да без обзира колико сте песимиста, увек постоји нада. Мислим да је важно да се схвати да је неопходно уложити напоре да се постигне мир.
