https://sputnikportal.rs/20260517/1199301032.html
Сјај оклеветаног рукописа
Сјај оклеветаног рукописа
Sputnik Србија
Шта данас, пола века од објављивања чувене Кишове књиге, можемо ново казати о „Гробници за Бориса Давидовича“ и њеном аутору, која се метафора из овог... 17.05.2026, Sputnik Србија
2026-05-17T16:00+0200
2026-05-17T16:00+0200
2026-05-17T16:00+0200
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/05/11/1199300874_0:3:1036:586_1920x0_80_0_0_7423824cc9cd8b84c72d59f4498cded7.jpg
Сјај оклеветаног рукописа
Sputnik Србија
Шта данас, пола века од објављивања чувене Кишове књиге, можемо ново казати о „Гробници за Бориса Давидовича“ и њеном аутору, која се метафора из овог оспораваног ремек-дела данас чини најснажнијом – она о твору одраном наживо, о скончању у котлу пуном шљаке или о књижевности која постаје гроб и трајни споменик страдалницима без гроба – питамо универзитетског професора, књижевног критичара и тумача Александра Јеркова.
Зашто „Норма“ и „Ромео и Јулија“ заузимају посебно место у репертоару „Санкт Петербург Опере“, будући да се ова дела као најизвођеније и најтраженије прадставе редовно играју пред распродатим салама и да ли је атрактивност један од разлога што ће ова два бисера светске оперске музике извести и пред београдском публиком 14. и 15. маја на сцени Мадленианум, у оквиру манифестације „Дани Санкт Петербурга у Србији“ – питамо оснивача и уметничког директора Опере Санкт Петербурга, народног уметника Русије, редитеља Јурија Александрова.
О изложби „Свети Сава“, за коју бисмо већ сада могли казати да представља културни догађај године, о хиландарским светињама које ће се на њој наћи, а све у циљу достојног обележавања 850 година од рођења првог српског архиепископа Растка Немањића, о Карејском типику, икони Богородице Одигитрије, пред којом се упокојио Стефан Немања и о много вредних експоната – историјских докумената, старих рукописа, штампаних књига, икона и графика који ће се премијерно наћи пред посетиоцима Галерије САНУ – разговарамо са Игором Борозаном, дописним чланом САНУ и једним од аутора ове изложбе.
А зашто је Народни музеј одлучио да свој 182. рођендан увелича изложбом слика Милана Миловановића, чиме је уједно обележено и 150 година од рођења овог првог српског импресионисте – питамо кустоса Народног музеја Доротеу Ашћерић.
Шта данас, пола века од објављивања чувене Кишове књиге, можемо ново казати о „Гробници за Бориса Давидовича“ и њеном аутору, која се метафора из овог оспораваног ремек-дела данас чини најснажнијом – она о твору одраном наживо, о скончању у котлу пуном шљаке или о књижевности која постаје гроб и трајни споменик страдалницима без гроба – питамо универзитетског професора, књижевног критичара и тумача Александра Јеркова.Зашто „Норма“ и „Ромео и Јулија“ заузимају посебно место у репертоару „Санкт Петербург Опере“, будући да се ова дела као најизвођеније и најтраженије прадставе редовно играју пред распродатим салама и да ли је атрактивност један од разлога што ће ова два бисера светске оперске музике извести и пред београдском публиком 14. и 15. маја на сцени Мадленианум, у оквиру манифестације „Дани Санкт Петербурга у Србији“ – питамо оснивача и уметничког директора Опере Санкт Петербурга, народног уметника Русије, редитеља Јурија Александрова.О изложби „Свети Сава“, за коју бисмо већ сада могли казати да представља културни догађај године, о хиландарским светињама које ће се на њој наћи, а све у циљу достојног обележавања 850 година од рођења првог српског архиепископа Растка Немањића, о Карејском типику, икони Богородице Одигитрије, пред којом се упокојио Стефан Немања и о много вредних експоната – историјских докумената, старих рукописа, штампаних књига, икона и графика који ће се премијерно наћи пред посетиоцима Галерије САНУ – разговарамо са Игором Борозаном, дописним чланом САНУ и једним од аутора ове изложбе.А зашто је Народни музеј одлучио да свој 182. рођендан увелича изложбом слика Милана Миловановића, чиме је уједно обележено и 150 година од рођења овог првог српског импресионисте – питамо кустоса Народног музеја Доротеу Ашћерић.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
аудио
Шта данас, пола века од објављивања чувене Кишове књиге, можемо ново казати о „Гробници за Бориса Давидовича“ и њеном аутору, која се метафора из овог оспораваног ремек-дела данас чини најснажнијом – она о твору одраном наживо, о скончању у котлу пуном шљаке или о књижевности која постаје гроб и трајни споменик страдалницима без гроба – питамо универзитетског професора, књижевног критичара и тумача Александра Јеркова.
Зашто „Норма“ и „Ромео и Јулија“ заузимају посебно место у репертоару „Санкт Петербург Опере“, будући да се ова дела као најизвођеније и најтраженије прадставе редовно играју пред распродатим салама и да ли је атрактивност један од разлога што ће ова два бисера светске оперске музике извести и пред београдском публиком 14. и 15. маја на сцени Мадленианум, у оквиру манифестације „Дани Санкт Петербурга у Србији“ – питамо оснивача и уметничког директора Опере Санкт Петербурга, народног уметника Русије, редитеља Јурија Александрова.
О изложби „Свети Сава“, за коју бисмо већ сада могли казати да представља културни догађај године, о хиландарским светињама које ће се на њој наћи, а све у циљу достојног обележавања 850 година од рођења првог српског архиепископа Растка Немањића, о Карејском типику, икони Богородице Одигитрије, пред којом се упокојио Стефан Немања и о много вредних експоната – историјских докумената, старих рукописа, штампаних књига, икона и графика који ће се премијерно наћи пред посетиоцима Галерије САНУ – разговарамо са Игором Борозаном, дописним чланом САНУ и једним од аутора ове изложбе.
А зашто је Народни музеј одлучио да свој 182. рођендан увелича изложбом слика Милана Миловановића, чиме је уједно обележено и 150 година од рођења овог првог српског импресионисте – питамо кустоса Народног музеја Доротеу Ашћерић.
