АФП наводи да је Ана Брнабић прва отворено геј особа на позицији премијера на конзервативном Балкану, као и то да је прва жена у српској историји која је доспела на ту позицију.
Ројтерс је такође констатовао да је у питању прва жена премијер у српској историји и прва отворено геј особа на позицији премијера на читавом Балкану.
АП наводи да је Брнабићева прва отворено геј особа која се нашла на челу Владе Србије.
Брнабићева — од нестраначке личности до премијерке
Мандатарка за састав нове Владе Ана Брнабић ушла је у Владу прошле године као нестраначка личност, а у кабинету Александра Вучића обављала је функцију министарке за државну управу и локалну самоуправу.
Последњих месец дана, када се у јавности спекулисало о имену новог премијера, Брнабићева је на питање да ли би била на челу Владе једном приликом рекла:
„Хајде данас да останемо на томе да ћу остати део тима, зато што то дугујем човеку који ме је довео у тај тим и коме и као председнику треба подршка.“
Раније је изјавила да ко год буде премијер — биће му тешко.
Последња седница Владе којом је председавао премијер Александар Вучић за њу је, како је рекла, била доста емотивна, с обзиром да премијер, поред великих успеха које је донео Влади, увек изненади позитивним стварима које не очекујете.
„Ја сам дошла из приватног сектора пре девет месеци на позив Вучића да бих била у његовом тиму, реално сам дошла у Владу Србије да бих радила са њим и да бих била члан његовог тима. Мислим да је у Владу унео снагу, да доноси непопуларне, али неопходне одлуке, да захваљујући томе имамо фантастичне успехе колико год неко критиковао рад Владе“, рекла је тада Брнабићева.
Говорила је и о томе да је њена жеља била да Вучић остане на месту премијера, али да је његова процена била да је важнија стабилност државе као гарант тога да ће Влада наставити са непопуларним, али преко потребним реформама.
Ана Брнабић је прва јавно декларисана геј особа у Влади Србије, а Вучић је прошле године, најављујући да ће Брнабићева бити у његовом кабинету, рекао да она не крије своју сексуалну оријентацију, те да је то њено право, а да њега занима њен резултат.
„Она је толико фина и љупка, рекла ми је: ’Председниче, ако вам то смета, сигурна сам да ће о томе сада да говоре…‘, а ја сам одговорио: ’Не, мене занима само твој резултат, а знам колико си стручна и вредна‘“, рекао је тада Вучић.
Навео је да у њеној биографији нема мрље, да је то жена која има изванредну енергију и која је много учинила за све нас, те да се веома радује заједничком раду.
Готово сви електронски медији у региону тада су пренели да је мандатар Александар Вучић објавио предлог за састав нове Владе, а део медија је акценат ставио на то да је за министарку у будућој Влади предложена Ана Брнабић, која, како се наводи, не крије да је хомосексуалног опредељења.
Пре доласка на министарску функцију била је председница Управног одбора Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД).
Рођена је 1975. године у Београду.
Поседује мастер диплому (МБА) са Универзитета Хал из Велике Британије и више од десет година рада са међународним организацијама, страним инвеститорима, локалним самоуправама и јавним сектором у Србији.
Члан је Управног одбора непрофитне фондације Пексим, која стипендира талентоване студенте из Србије и Македоније, који се након магистарских студија на Кембриџу враћају у домовину како би помогли економски и друштвени развој својих земаља.
Била је директорка компаније „Континентал винд Србија“, где је радила на реализацији инвестиције вредне 300 милиона евра у ветропарк у општини Ковину.
Важну фазу у њеној пословној биографији представља ангажман у различитим америчким консултантским фирмама које су у Србији реализовале пројекте финансиране од стране Америчке агенције за међународни развој (УСАИД).
Била је заменик директора Пројекта за развој конкурентности Србије, експерт на Програму реформе локалне самоуправе у Србији и виши координатор Програма за економски развој општина.
Активно је учествовала у оснивању Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД) 2006. године. Уложила је велики напор у подизање капацитета НАЛЕД-а за заступање интереса пословног сектора, локалних самоуправа и цивилног друштва у Србији. Током тог ангажмана, учествовала је у увођењу концепта локалног економског развоја у Србији и јачању потенцијала општина да унапреде пословни амбијент на локалу, уз активну промоцију инвестиција.
Постаје члан, а потом и председник Управног одбора НАЛЕД-а, који добија статус највеће самосталне приватно-јавне организације која се залаже за унапређење привредног амбијента у Србији и која је у тесној сарадњи са Владом Србије допринела јачању конкурентности Србије у међународним оквирима и на Дуинг бизнис листи Светске банке.
Добитница је признања „Бизнис дама године“ у категорији „Друштвено одговорно пословање“ за 2013. годину.
