Многи локални житељи су узнемирени због тог пројекта. Војска, међутим, уверава да је најновији систем предвиђен искључиво за „праћење космичког отпада“, наводи лист.
Риболову, од којег живе генерације острвљана, практично је дошао крај, а у последњих 20 година број становника тог арктичког острва готово се преполовио.
Упркос томе, локална енергетска компанија је протеклог месеца почела да ради на томе да се повећава доток електричне енергије, позивајући се на тајанствени „пораст потражње за струјом“, пише аутор текста Ендрју Хигинс и додаје да је у подводном тунелу који острво спаја са копном већ постављен дебели кабл.
Тај нови електрични кабл и механизација за прекопавање земљишта на врху степенастог платоа са којег се види Русија указују на то да у том делу Арктика ипак постоји „бизнис који цвета“, примећује аутор.
Тај бизнис подразумева, наводи Хигинс, непрестано шпијунирање руских нуклеарних подморница са балистичким ракетама, којих у Баренцовом мору има све више.
Очигледно је да је додатна струја потребна за напајање америчке радарске станице која се гради на острву Вардоу, пише „Њујорк тајмс“, посебно уколико се има у виду да се недалеко одатле налази Колско полуострво, поларна руска територија, буквално „начичкана тајним војно-морнаричким базама и забрањеним војним зонама“.
Русија — доминантни играч на Арктику
Руски председник Владимир Путин појачава војно и економско присуство своје земље на Арктику и то је један од његових приоритета. Он је, напомиње аутор, обећао да ће Русију претворити у „доминантног играча“ у тој области.
То се објашњава и чињеницом да текуће климатске промене воде отварању нових морских путева из Азије у Европу, дају могућност за освајање нових нафтно-гасних налазишта и стварају нову арену за супарништво великих држава.
Према речима доцента Норвешког института за одбрамбена истраживања Катажине Жиск, суштина усредсређености Москве на Арктик јесте у томе што тај регион игра најважнију улогу у руској стратегији нуклеарног обуздавања и војно-морнаричкој стратегији.
„Главни инструмент“ те стратегије јесу подморнице нове генерације „бореј“. Свако од тих пловила може да носи најмање 12 балистичких ракета, од којих свака има бојеву главу са нуклеарним пуњењем.
Прва подморница из серије „бореј“ носи назив „Јуриј Дугоруки“ и у саставу је Северне флоте Русије. У плану је изградња осам таквих подморница, наводи „Њујорк тајмс“.
Русија у овом тренутку има више од 200 подморница, међу којима је и шест 667БДРМ „делфин“ са нуклеарним ракетама. Те подморнице се налазе у базама Колског полуострва, на шездесетак километара од Вардоа, наводи аутор.
„То место је врло важно за Америку и за западни свет, пошто се одатле може пратити оно што раде Руси“, каже у интервјуу за „Њујорк тајмс“ Ласе Хаухем, бивши градоначелник Вардоа и ветеран норвешке војно-обавештајне службе.
„Русија жели да сазна наше тајне, а САД и Норвешка желе да знају чиме се бави Русија. Тако се игра ова игра“, објашњава он.
Руски амбасадор у Ослу недавно је упозорио Норвешку да не би требало да буде наивна када је реч о спремности Москве да одговори.
Лицем у лице са Русијом
„Норвешка мора да схвати да ће, уколико постане предња испостава НАТО-а, бити принуђена да се суочи лицем у лице са Русијом и руском војном моћи. Из тога следи да никаквог мирног Арктика више неће бити“, рекао је руски амбасадор Тејмураз Рамишвили у интервјуу норвешким медијима.
„Русија Вардо посматра као драгоцени циљ. У случају кризе Вардо ће бити једно од првих места које ће бити нападнуто“, изјавио је у интервјуу за „Њујорк тајмс“ потпуковник Тормод Хејер, научни саветник у Норвешком одбрамбеном универзитетском колеџу.
Према његовим речима, Русију више од свега забрињава то што ће укључивање Вардоа у систем противракетне одбране „озбиљно ослабити последње неоспорне претензије Москве на статус велике државе“, у чијој је основи њен нуклеарни арсенал и способност да одговори снагама подморничке флоте на Арктику.
Истовремено, градоначелник Вардоа Роберт Јенсен не види основу за бригу и подржава изградњу новог радара.
„Никада нисам мислио да ће Русија почети трећи светски рат овде“, навео је он у разговору са новинаром „Њујорк тајмса“.
Локално становништво, међутим, страхује да тајновитост у вези са новим радарским системом значи да власти прикривају опасности по здравље и друге могуће опасности, наводи се у тексту.
Електромагнетни импулси које емитује радарски систем ометају рад телевизијских и радио станица. Поједини житељи говоре што услед тих импулса локалне жене чешће имају побачаје, а у градској четврти која се налази у близини забрањене зоне људи оболевају од рака.
Бивши градоначелник, 72-годишњи Хаухем, уверен је да никакве опасности за здравље нема.
„Радио сам у овом објекту готово 30 година, чак и унутар купола, док је радио радар. И шта? И даље сам жив.“
Експерт за радаре из Технолошког института Масачусетса Теодор Постол уверен је да размештање тако моћног радара као што је „Глобус 3“ на острву Вардоу нема смисла уколико је његов главни циљ заиста да прати космички отпад.
Према његовим речима, радарски систем је, највероватније, намењен за праћење руских ракета.
Постол, ипак, сумња да ће та противракетна одбрана заиста почети да ради. Он сматра да Москва има пуно право на узнемиреност, иако је Пентагон уверава да САД не покушавају да ослабе руске снаге за нуклеарно обуздавање.
